Jagnje i izabranici

¹ I videh, i vidi, Jagnje stajaše na Sionskoj gori, a s njim njih sto četrdeset i četiri hiljade koji su imali njegovo ime i ime njegovoga Oca napisano na čelima svojim. ² I čuh glas sa neba kao šum mnogih voda i kao grmljavinu jakog groma, a glas koji čuh beše kao od kitarista koji pevaju uz svoje kitare. ³ I pevahu novu pesmu pred prestolom i pred četiri živa bića i pred starešinama, i niko nije mogao da nauči tu pesmu sem onih sto četrdeset i četiri hiljade koji su iskupljeni sa zemlje. ⁴ To su ti što se ne okaljaše ženama; to su, naime, devstvenici. Oni idu za Jagnjetom kuda ono ide. Ovi su iskupljeni kao prvenci od ljudi Bogu i Jagnjetu, ⁵ i laž se ne nađe u njihovim ustima; neporočni su.

Nagoveštaj suda

⁶ I videh drugog anđela kako leti posred neba imajući večito evanđelje - da ga objavi stanovnicima zemlje i svakoj narodnosti i svakom plemenu i jeziku i narodu, ⁷ i govoraše snažnim glasom: bojte se Boga i odajte mu slavu, jer dođe čas njegovoga suda, i poklonite se Tvorcu neba i zemlje i mora i vodenih izvora.

⁸ I jedan drugi anđeo dođe za njim govoreći: pade, pade veliki Vavilon, koji je strasnim vinom svoga razvrata napojio sve narode.

⁹ I jedan treći anđeo dođe za njima govoreći snažnim glasom: ako se ko klanja zveri i njenom liku, i prima žig na svoje čelo i na svoju ruku, ¹⁰ i sam će piti od vina gneva Božijeg, koje je nepomešano utočeno u čašu njegovoga gneva, pa će biti mučen u vatri i sumporu pred svetim anđelima i pred Jagnjetom. ¹¹ I dim njihovoga mučenja dizaće se u sve vekove, i neće imati pokoja danju ni noću oni koji se klanjaju zveri i njenom liku, i ko prima žig njenoga imena.

¹² Ovde je istrajnost svetih koji drže Božije zapovesti i veru u Isusa. ¹³ I čuh glas kako mi govori sa neba: napiši: blaženi su mrtvi koji odsad umiru u Gospodu. Da, govori Duh, da počinu od svojih trudova; jer dela njihova idu za njima.

¹⁴ I videh, i vidi, beli oblak, a na oblaku seđaše neko sličan Sinu čovečijem, sa zlatnim vencem na glavi i oštrim srpom u ruci. ¹⁵ I jedan drugi anđeo iziđe iz hrama vičući snažnim glasom onome što sećaše na oblaku: pošalji svoj srp i požanji, jer dođe vreme da se požanje, jer se osuši zemaljska žetva. ¹⁶ I onaj što seđaše na oblaku baci svoj srp na zemlju i zemlja bi požnjevena.

¹⁷ I jedan drugi anđeo iziđe iz hrama što je na nebu, i on imaše oštar srp.

¹⁸ I od žrtvenika dođe jedan drugi anđeo koji imaše vlast nad vatrom, pa povika snažnim glasom onome što je imao oštri srp: pošalji svoj oštri srp i poreži grožđe zemaljskog čokota, jer je sazrelo njegovo grožđe. ¹⁹ I anđeo baci svoj srp na zemlju, te obra zemaljski čokot i stavi u veliku muljaru gneva Božijeg. ²⁰ I muljara bi izgažena izvan grada i iziđe krv iz muljare konjima do uzda - hiljadu i šest stotina stadija.