Petrov izveštaj Jerusalimskoj crkvi

¹ A apostoli i braća u Judeji čuše da su mnogobošci primili reč Božiju. ² I kada Petar dođe gore u Jerusalim, prepirahu se s njim oni iz obrezanja ³ govoreći: ušao si k neobrezanim ljudima i jeo si s njima.

⁴ Tada poče Petar govoriti i izlagaše im redom govoreći: ⁵ ja sam bio u gradu Jopi i molio sam se Bogu, i videh u zanosu prizor, kako silazi nekakav sud kao veliko platno koje se na svoja četiri kraja spušta sa neba, i dođe do mene. ⁶ Bacivši pogled na nj osmatrao sam i videh četveronožne zemaljske životinje, i zveri, i gmizavce, i ptice nebeske. ⁷ Čuh i jedan glas koji mi govoraše: ustani, Petre, zakolji i pojedi. ⁸ A ja rekoh: nipošto, Gospode, jer pogano ili nečisto još nikad nije ušlo u moja usta. ⁹ Na to glas sa neba odgovori po drugi put: što je Bog učinio čistim ne nazivaj poganim. ¹⁰ Ovo se dogodilo triput, pa sve opet bi odvučeno gore na nebo. ¹¹ I gle, u taj čas tri čoveka, poslana iz Kesarije k meni, stadoše pred kućom u kojoj smo bili. ¹² A Duh mi reče da idem sa njima ništa ne premišljajući. I ovo šestoro braće dođoše sa mnom, pa uđosmo u kuću tog čoveka. ¹³ Tada nam on kaza kako je usvojoj kući video anđela, koji je stao i rekao: pošalji u Jopu i dozovi Simona prozvanog Petra, ¹⁴ on će ti govoriti reči kojima ćeš se spasiti ti i sav tvoj dom. ¹⁵ A kad sam počeo da govorim, siđe Duh Sveti na njih - kao i na nas u početku. ¹⁶ Setih se tako reči Gospodnje, kako je govorio: Jovan je krstio vodom, a vi ćete biti kršteni Duhom Svetim. ¹⁷ Kada je dakle Bog njima - pošto su poverovali u Gospoda Isusa Hrista - dao isti dar kao i nama, ko sam bio ja - da bih mogao Bogu zabraniti? ¹⁸ A kad ovo čuše, umiriše se i proslaviše Boga govoreći: Bog je dakle i mnogobošcima dao pokajanje za život.

Crkva u Antiohiji

¹⁹ Oni pak koji behu rasejani zbog gonjenja, pokrenutog protiv Stefana, prođoše sve do Finikije, i Kipra, i Antiohije, ne objavljujući reč nikom drugom nego samo Judejima. ²⁰ A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji, kad dođoše u Antiohiju, govorahu i Grcima, objavljujući im kao radosnu vest Gospoda Isusa. ²¹ I ruka Gospodnja beše s njima, i veliki broj poverova, te se obrati Gospodu. ²² A kad vest o njima dođe do ušiju crkve u Jerusalimu, poslaše Varnavu u Antiohiju. ²³ On dođe i vide blagodat Božiju, obradova se i opominjaše sve da odlučnim srcem ostanu u Gospodu; ²⁴ bio je, naime, izvrstan čovek, i pun Duha Svetoga i vere. I mnogi narod bi pridodan Gospodu. ²⁵ On ode dalje u Tars da potraži Savla, ²⁶ i kad ga nađe, dovede ga u Antnohiju. I tako su se čitavu godinu sastajali u crkvi i mnogi narod poučili, i prvo su u Antiohiji učenike nazvali hrišćanima.

²⁷ U te dane proroci iz Jerusalima siđoše u Antiohiju. ²⁸ I usta jedan od njih po imenu Agav, i objavi Duhom da će biti velika glad po celom svetu, koja i bi za vreme Klaudija. ²⁹ Na to učenici odlučiše da svaki od njih, koliko je ko mogao, pošalje u pomoć braći koja su živela u Judeji. ³⁰ Ovo i učiniše, poslavši starešinama po Varnavi i Savlu.