Savlovo obraćanje
1 A Savle još uvek ispunjen pretnjom i ubijstvom protiv Gospodnjih učenika pristupi prvosvešteniku? 2 pa izmoli od njega pisma za sinagoge u Damasku, - ako nađe neke pristalice ove nauke, ljude i žene - da ih svezane dovede u Jerusalim. 3 Ali, kada se putujući približio Damasku, obasja ga odjednom svetlost sa neba, 4 te pade na zemlju i ču glas kako mu govori: Savle, Savle, zašto me goniš? 5 On pak reče: ko si, Gospode? A on: ja sam Isus, koga ti goniš; 6 nego ustani i uđi u grad, i kazaće ti se šta treba da činiš. 7 A njegovi saputnici stajahu nemi, jer su glas slušali, ali nikoga nisu videli. 8 Tada Savle usta sa zemlje; iako su mu oči bile otvorene, nije ništa video. Na to ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask. 9 Tri dana je bio slep, i nije jeo niti pio.
10 A u Damasku beše jedan učenik po imenu Ananija. Njemu reče Gospod u viđenju: Ananija. A on reče: evo me, Gospode. 11 Gospod pak njemu: ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, pa potraži u Judinoj kući Taršanina po imenu Savla; jer vidi, on se moli Bogu. 12 I Savle u viđenju ugleda čoveka po imenu Ananiju gde uđe i stavi ruke na njega - da progleda. 13 Ananija pak odgovori: Gospode, čuo sam od mnogih za toga čoveka - kolika zla je počinio tvojim svetima u Jerusalimu; 14 pa i ovde ima ovlašćenje od prvosveštenika da sveže sve koji prizivaju tvoje ime. 15 Na to mu Gospod reče: idi, jer mi je on izabrano oruđe - da iznese moje ime pred mnogobošce, i kraljeve, i sinove Izrailjeve; 16 ja ću mu, naime, pokazati koliko treba da pretrpi za moje ime. 17 Tada Ananija ode i uđe u kuću, te stavi ruke na njega i reče: Savle brate, Gospod Isus, koji ti se javio na putu kojim si dolazio, poslao me je - da progledaš i da se napuniš Duha Svetoga. 18 I odmah spade s njegovih očiju kao krljušt, pa progleda, ustade i bi kršten, 19 i primivši hranu okrepi se.
Nekoliko dana proveo je sa učenicima koji behu u Damasku. 20 I odmah je propovedao Isusa po sinagogama - da je on Sin Božiji. 21 A svi koji su slušali divili su se i govorili su: nije li to onaj koji je u Jerusalimu upropastio one koji prizivaju ovo ime, i zar nije ovamo došao da ih svezane povede pred prvosveštenike? 22 A Savle je bivao sve jači i zbunjivao je Judeje koji su stanovali u Damasku, dokazujući da je ovaj Isus Mesija. 23 A kad prođe više dana, dogovoriše se Judeji da ga ubiju. 24 Njihova namera, međutim, data je na znanje Savlu. Oni su pak pazili na gradska vrata danju i noću - da bi ga ubili. 25 Ali, njegovi učenici uzeše ga i noću spustiše u kotarici preko zida.
26 A kad dođe u Jerusalim, pokušavao je da se pridruži učenicima; ali svi su se bojali njega jer nisu verovali da je učenik. 27 Tada ga Varnava prihvati, dovede apostolima i kaza im kako je Savle na putu video Gospoda, i da mu je govorio, i kako je u Damasku slobodno istupao u ime Isusovo. 28 I sa njima je ulazio u Jerusalim i izlazio istupajući slobodno u ime Gospodnje. 29 Govorio je i prepirao se sa Jelinistima; no oni su nastojali da ga ubiju. 30 A kada braća to doznaše, svedoše ga u Kesariju i odatle poslaše u Tars.
31 I tako je crkva po svoj Judeji, Galileji i Samariji bila na miru, podizala se i živela u strahu Gospodnjem, i umnožavala se potporom Svetoga Duha.
Petar u Lidi i Jopi
32 A kada je Petar obilazio sve, dođe i k svetima koji su bili nastanjeni u Lidi. 33 Onde nađe jednoga čoveka po imenu Eneju, koji je uzet osam godina ležao u postelji. 34 I reče mu Petar: Eneja, Isus Hristos te isceljuje; ustani i namesti svoj krevet. I odmah usta. 35 I videše ga svi stanovnici Lide i Sarona pa se obratiše Gospodu.
36 U Jopi pak beše jedna učenica po imenu Tavita, što prevedeno na grčki znači Dorka, Gazela; ova beše puna dobrih dela i milostinja koje je činila. 37 U one dane razbole se i umre; okupaše je i metnuše u gornju sobu. 38 A kako je Lida blizu Jope, učenici čuše da je Petar u njoj i poslaše k njemu dva čoveka moleći: ne oklevaj da dođeš do nas. 39 A Petar usta i ode s njima. Kad dođe, odvedoše ga u gornju sobu i pristupiše mu sve udovice plačući i pokazujući donje i gornje haljine koje je Gazela radila dok je bila sa njima. 40 Na to Petar izgna sve napolje, kleče na kolena i pomoli se Bogu, pa okrenuvši se mrtvom telu reče: Tavito, ustani. A ona otvori svoje oči i videvši Petra sede. 41 Tada joj on pruži ruku i podiže je. Zatim dozva svete i udovice i pokaza je živu. 42 Ovo se razglasi po svoj Jopi i mnogi poverovaše u Gospoda. 43 On pak osta više dana u Jopi kod nekog Simona kožara.
|
|
|
|
|
|
|
