Stefanova beseda
1 Tada prvosveštenik reče: je li to tako? 2 On pak reče: braćo i oci, čujte. Bog slave pokazao se našem ocu Avraamu kada je boravio u Mesopotamiji, pre no što se doselio u Haran, 3 i reče mu: iziđi iz svoje zemlje i od svoga roda,pa hajde u zemlju koju ću ti pokazati. 4 Tada iziđe iz zemlje Haldejske i nastani se u Haranu. Odande ga posle smrti njegova oca Bog preseli u ovu zemlju u kojoj vi sada stanujete. 5 Ali mu ne dade nasledstva u njoj - ni jednu stopu, nego mu samo obeća, u vreme kada on još nije imao deteta, da će je dati u posed njemu i njegovom potomstvu posle njega. 6 Bog, naime, ovako reče: njegovi potomci biće došljaci u tuđoj zemlji, i porobiće ih i zlostavljaće ih četiri stotine godina. 7 A ja ću suditi narodu kome će oni služiti, reče Bog, pa će posle toga izići i služiće mi na ovom mestu. 8 I dade mu zavet obrezanja; tako rodi Isaaka i obreza ga osmi dan, i Isaak rodi Jakova, a Jakov dvanaest patrijaraha.
9 I patrijarsi pozavideše Josifu, te ga prodadoše u Egipat; no Bog beše s njim, 10 i izbavi ga od svih njegovih nevolja, pa mu dade milost i mudrost pred faraonom, egipatskim kraljem, koji ga postavi da upravlja Egiptom i svom njegovom kućom. 11 Ali dođe glad na sav Egipat i Hanan, i velika nevolja, i naši očevi nisu mogli da nađu hrane. 12 A Jakov, čuvši da u Egiptu ima žita, posla naše očeve prvi put. 13 Kada pak dođoše drugi put, Josif učini da ga braća prepoznadu, i faraon sazna Josifovo poreklo. 14 Tada Josif posla i dozva svoga oca Jakova i svu rodbinu, sedamdeset i pet duša. 15 I Jakov siđe u Egipat, i umre on i očevi naši, 16 te ih preneše u Sihem i položiše u grob koji je Avraam srebrnim novcem kupio od Emorovih sinova u Sihemu.
17 Ukoliko se više približavalo obećano vreme koje je Bog obrekao Avraamu, i narod se povećao i namnožio u Egiptu, 18 dok ne zavlada Egiptom drugi kralj koji nije znao Josifa. 19 Ovaj |e lukavo postupio s našim plemenom i tlačio naše očeve tako da su morali da izlažu svoju dečicu - da ne ostanu u životu. 20 U to vreme rodi se Mojsije i beše mio Bogu; bio je odgajan u očevoj kući tri meseca; 21 a kad ga izložiše, uze ga faraonova kći i odgoji ga sebi za sina. 22 I Mojsije bi poučen u svoj egipatskoj mudrosti, i beše silan u svojim rečima i delima. 23 A kad mu je bilo četrdeset godina, dođe mu na um da obiđe svoju braću, sinove Izrailjeve. 24 I kad vide jednoga kako nepravedno strada, odbrani ga i osveti ugnjetavanog - ubivši Egipćanina. 25 Mislio je da će njegova braća shvatiti da im Bog njegovom rukom daje izbavljanje; ali ne shvatiše. 26 Idućeg dana dođe među njih, dok su se svađali, i pokuša da ih izmiri rekavši: ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugom? 27 Ali onaj, koji je činio nepravdu svome bližnjemu, odbi ga i reče: ko je tebe postavio za gospodara i sudiju nad nama? 28 Da nećeš da me ubiješ kao što si juče ubio Egipćanina? 29 Zbog ove reči Mojsije pobeže i nastani se kao došljak u madijamskoj zemlji, gde rodi dva sina.
30 Posle četrdeset godina javi mu se anđeo u plamenu kupine koja je gorela u pustinji Sinajske gore. 31 Mojsije pak videvši to zadivi se prizoru; a kad se približavao da rasmotri, ču se glas Gospodnji: 32 ja sam Bog tvojih otaca, Bog Avraamov, Isaakov i Jakovljev. Mojsije uzdrhta i ne usudi se da pogleda. 33 Tada mu Gospod reče: izuj obuću sa svojih nogu, jer je mesto na kom stojiš - sveta zemlja. 34 Zaista videh zlostavljanje svoga naroda koji je u Egiptu i čuh njegovo uzdisanje, te siđoh da ga izbavim; i sad hajde da te pošaljem u Egipat.
35 Ovoga Mojsija, koga su se odrekli rekavši: ko je tebe postavio za gospodara i sudiju, njega je Bog preko anđela, koji mu se javio u kupini, poslao za gospodara i izbavitelja. 36 On ih izvede učinivši čuda i čudne znake u zemlji egipatskoj, i u Crvenom moru, i u pustinji četrdeset godina. 37 To je Mojsije koji je rekao sinovima Izrailjevim: Bog će vam podići proroka iz vaše braće kao što je podigao mene. 38 To je onaj koji je u zboru u pustinji bio s anđelom, koji mu je govorio na Sinajskoj gori, i s očevima našim; on je primio žive reči da ih vama da. 39 Naši očevi nisu hteli da ga poslušaju, nego ga odbaciše i okrenuše se srcem svojim Egiptu, 40 pa rekoše Aaronu: načini nam bogove koji će ići pred nama; jer ne znamo šta se dogodilo ovom Mojsiju koji nas je izveo iz Egipta. 41 I načiniše tele u one dane i prineše žrtvu idolu, i radovahu se svojim rukotvorinama. 42 Tada se Bog okrenu od njih i predade ih da služe nebeskoj vojsci, kao što je napisano u knjizi proroka: »Dome Izrailjev, jesi li mi četrdeset godina u pustinji prinosio klane životinje i žrtve? 43 Nego ste nosili Molohov šator i zvezdu boga Refana, kipove koje ste načinili da im se klanjate; i preseliću vas dalje od Vavilona«. 44 Naši očevi imali su šator svedočanstva u pustinji, kako je naredio onaj koji je govorio Mojsiju da ga načini po slici koju je video. 45 Naši očevi ga primiše i uneše s Isusom kad zauzeše zemlju mnogobožaca, koje je Bog oterao ispred naših otaca, i tako je bilo sve do Davida. 46 On nađe milost u Boga i izmoli da nađe stan Bogu Jakovljevu. 47 Ali mu Solomon sagradi kuću. 48 Ali Svevišnji ne stanuje u rukotvorenim hramovima, kao što kaže prorok: 49 »Nebo mi je presto, a zemlja podnožje noga.ma mojim. Kakav ćete mi dom sagraditi, govori Gospod, idi koje je mesto moga počivanja? 50 Zar nije moja ruka sve to načinila?« 51 Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju, vi se jednako protivite Duhu Svetome, kako vaši očevi tako i vi. 52 Kojega od proroka ne prognaše vaši očevi? I pobiše one koji su unapred najavljivali dolazak Pravednika, čije izdajice i ubice vi sada postaste, 53 vi koji ste primili zakon na zapovest anđela - i niste ga održali.
Stefanova smrt
54 Čuvši ovo veoma su se ljutili u svojim srcima i škrgutahu zubima na njega. 55 A on pun Duha Svetoga pogleda na nebo i vide slavu Božiju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu, 56 i reče: evo, gledam otvorena nebesa i Sina čovečijeg kako stoji s desne strane Bogu. 57 Tada povikaše veoma glasno, zapušiše svoje uši i navališe jednodušno na njega, 58 izbaciše ga iz grada i zasipahu ga kamenjem. A svedoci staviše svoje haljine kod nogu mladića koji se zvao Savle. 59 I zasipahu kamenjem Stefana koji je prizivao Boga i govorio: Gospode Isuse, primi moj duh. 60 Onda pade na kolena i povika veoma glasno: Gospode, ne upiši im ovaj greh. I kad to reče usnu.
|
|
|
|
|
|
|
