Ananija i Sapfira
1 A jedan čovek po imenu Ananija sa svojom ženom Sapfirom prodade jedno imanje, 2 pa sa ženinim znanjem zadrža za sebe deo novca od prodaje, a drugi deo donese, te metnu apostolima pred noge. 3 A Petar mu reče: Ananija, zašto je satana ispunio tvoje srce - da slažeš Duha Svetoga i da zadržiš za sebe deo novca od prodaje njive? 4 Zar ne bi i dalje ostala tvoja, i kad je prodana, zar nije bila u tvojoj vlasti? Zašto si u svom srcu naumio to delo? Nisi slagao ljudima, nego Bogu. 5 Slušajući ove reči Ananija pade i izdahnu. I veliki strah obuze sve koji su to slušali. 6 A mladići ustaše, umotaše ga, izneše i sahraniše. 7 A kad prođe oko tri časa, uđe i njegova žena ne znajući šta se dogodilo. 8 Tada joj se Petar obrati: reci mi jeste li njivu prodali za toliku sumu? A ona reče: da, za toliko. 9 Na to joj Petar reče: zašto ste se dogovorili da iskušate Duha Gospodnjeg? Vidi, pred vratima su noge onih što su sahranili tvoga muža, i tebe će izneti. 10 I odmah pade pred njegove noge, i izdahnu. A mladići uđoše, nađoše je mrtvu, iznesoše je i sahraniše do njenog muža. 11 A veliki strah obuze svu Crkvu i sve koji su o ovome slušali.
12 Preko apostolskih ruku zbivali su se mnogi znaci i čuda u narodu; a svi su bili jednodušno u Solomonovom tremu. 13 Od ostalih pak niko se nije usuđivao da im se pridruži; narod ih je, međutim, veoma hvalio. 14 A mnoštvo ljudi i žena, koji su verovali u Gospoda, bivalo je sve veće, 15 tako da su iznosili bolesnike na ulice, stavljali ih na postelje i nosila, da bi makar Petrova senka osenila nekog od njih - kad on prolazi. 16 Sticali su se u Jerusalimu i mnogi iz okolnih gradova noseći bolesnike i mučene od nečistih duhova, i svi su bili izlečeni.
Apostoli u tamnici
17 Tada se podiže prvosveštenik i svi koji su bili uz njega, naime sadukejska stranka, ispuniše se zavišću, 18 te staviše ruke na apostole i baciše ih u opštu tamnicu. 19 Ali anđeo Gospodnji otvori noću tamnička vrata, izvede ih i reče: 20 idite, istupite u hramu i govorite narodu sve reči ovoga života. 21 Čuvši to oni pred zoru uđoše u hram i učahu. A kad dođe prvosveštenik i oni koji su bili uz njega, sazvaše sinedrion i sve starešine sinova Izrailjevih, te poslaše ljude u tamnicu da ih dovedu. 22 Kada pak službenici dođoše, ne nađoše ih u tamnici. Vratiše se i javiše: 23 tamnicu smo našli zaključanu i dobro osiguranu, i stražare gde stoje pred vratima, ali kad smo otvorili, unutra nismo našli nikoga. 24 Kada su ove reči čuli starešina hrama i prvosveštenici, bili su u neprilici zbog njih - šta bi to moglo da bude. 25 Ali neko dođe i javi im: eno ljudi, koje ste bacili u tamnicu, stoje u hramu i uče narod. 26 Tada ode starešina hrama sa službenicima i dovede ih, ali ne na silu, jer su se bojali naroda, da ne budu kamenovani. 27 I kad ih dovedoše, postaviše ih pred sinedrion, te ih prvosveštenik zapita ovim rečima: 28 zar vam nismo strogo naredili da ne učite u to ime, a gle vi ste napunili Jerusalim svojom naukom i hoćete da bacite krv toga čoveka na nas. 29 Na to Petar i apostoli u odgovoru rekoše: Boga treba slušati više nego ljude. 30 Bog otaca naših vaskrsao je Isusa koga ste vi obesili na drvo i ubili. 31 Njega je Bog svojom desnicom uzvisio kao poglavara i spasitelja, da dodeli Izrailju pokajanje i oproštaj grehova. 32 Mi smo svedoci svega toga, i Duh Sveti koga je Bog dao onima koji su mu poslušni. 33 Čuvši ovo oni se razljutiše vrlo i nameravahu da ih pobiju.
34 Ali tada usta u sinedrionu jedan farisej po imenu Gamaliil, učitelj zakona, cenjen od sveg naroda, zapovedi da izvedu ljude malo napolje, 35 i reče im: ljudi Izrailjci uzmite se u pamet u pogledu ovih ljudi - šta ćete činiti. 36 Jer pre ovih dana podiže se Tevda koji je za sebe govorio da je on nešto veliko, uz koga je pristalo oko četiri stotine ljudi; on je bio ubijen, a svi koji su ga slušali raziđoše se i behu uništeni. 37 Posle toga podiže se Juda Galilejac u vreme popisa i odvuče dosta naroda za sobom. Poginuo je i on, a svi koji su ga slušali behu rasuti. 38 I u sadašnjoj prilici vam kažem: prođite se ovih ljudi i pustite ih; jer ako je od ljudi ova namisao ili ovo delo, biće osujeđeno; 39 ako je pak od Boga, nećete moći da ih uništite, - inače biste se našli kao ljudi koji se bore protiv Boga. Tada ga poslušaše. 40 I dozvaše apostole, izbiše ih i zapretiše im da ne govore u ime Isusovo, i otpustiše ih. 41 Oni pak otidoše od sinedriona radujući se što su bili udostojeni da pretrpe poniženje za ime Isusovo. 42 Tako nisu prestali da svakoga dana u hramu i po kućama uče i propovedaju evanđelje o Hristu Isusu.
|
|
|
|
|
|
|
