Apostoli pred sinedrionom
1 Dok su oni još govorili narodu priđoše im sveštenici, i starešina hrama, i sadukeji, 2 negodujući što uče narod i što u Isusu objavljuju vaskrsenje iz mrtvih, 3 pa staviše ruke na njih i baciše ih u zatvor do idućeg dana, jer je već bilo veče. 4 A mnogi od onih koji su čuli reč poverovaše, tako da se broj ljudi povećao na skoro pet hiljada.
5 A sutradan okupiše se u Jerusalimu njihovi poglavari, starešine i književnici, 6 pa prvosveštenik Ana, i Kajafa, i Jovan, i Aleksandar, i koliko god ih je bilo od prvosvešteničkog roda. 7 Oni postaviše apostole na sredinu i pitahu ih: kakvom silom ili u čije ime ste učinili ovo? 8 Tada im Petar, ispunjen Duhom Svetim, reče: poglavari narodni i starešine, 9 ako smo danas uzeti na odgovornost za dobro delo učinjeno bolesnom čoveku, čime je on isceljen, 10 onda znajte svi vi i sav izrailjski narod: u ime Isusa Hrista Nazarećanina, koga ste vi raspeli, koga je Bog vaskrsao iz mrtvih, u to ime ovaj stoji pred vama zdrav. 11 To je kamen koji ste vi zidari odbacili, a koji je postao kamen ugaoni. 12 Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba da nađemo spasenje.
13 A kad prisutni videše Petrovu i Jovanovu slobodu i primetiše da su to neškolovani i obični ljudi, čudili su se; prepoznali su ih - da su bili sa Isusom, 14 ali su gledali kako izlečeni čovek stoji sa njima, pa nisu imali šta da prigovore. 15 Zapovediše im da iziđu iz sinedriona i počeše da se savetuju među sobom govoreći: 16 šta da radimo ovim ljudima? Jasno je da su učinili poznato čudo za koje znaju svi stanovnici Jerusalima, i ne možemo da poreknemo. 17 Ali da se ne razglasi i dalje po narodu, da im pripretimo da više nikome ne govore u to ime. 18 Tako ih pozvaše i zapovediše im da uopšte ne govore niti uče u ime Isusovo. 19 Ali im Petar i Jovan u odgovoru rekoše: rasudite da li je pravo pred Bogom da vas slušamo radije nego Boga? 20 Mi uostalom ne možemo da ne govorimo što smo videli i čuli. 21 I kako nisu našli puta i načina kako da ih kazne, zapretiše im još jedanput i oslobodiše ih, zbog naroda, jer su svi proslavljali Boga za ono što se dogodilo. 22 Čovek, na kom se dogodilo ovo čudo isceljenja, imao je više od četrdeset godina.
Molitva Crkve za apostole
23 Osdobođeni apostoli dođoše svojima i javiše im šta su im rekli prvosveštenici i starešine. 24 A oni čuvši to podigoše jednodušno glas k Bogu i rekoše: Gospode, tvorče neba i zemlje, mora i svega što je u njima, 25 Ti si Duhom Svetim rekao, ustima svoga sluge Davida: »3ašto se pobuniše mnogobošci, i što su narodi smislili zaludne stvari? 26 Digoše se kraljevi zemaljski i vladari se združiše protiv Gospoda i Pomazanika njegova«. 27 Udružiše se zaista u ovom gradu protiv tvoga svetog sluge Isusa, koga si pomazao, Irod i Pontije Pilat sa mnogobošcima i plemenima Izrailjevim, 28 da učine što je tvoja ruka i tvoja odluka unapred odredila da bude. 29 I sad, Gospode, pogledaj na njihove pretnje, pa daj svojim služiteljima da potpuno slobodno objavljuju tvoju reč, 30 pružaj pri tom svoju ruku, da bi se događala isceljenja, i znaci, i čuda - imenom tvoga svetog sluge Isusa. 31 A kada se pomoliše Bogu zatrese se mesto na kom su bili okupljeni, te se svi ispuniše Duhom Svetim, i propovedahu slobodno reč Božiju.
Zajednica ljubavi i zajedničko imanje
32 A u naroda koji je poverovao bilo je jedno srce i jedna duša, i niko nije govorio da je što od njegovog imanja njegovo lično, nego im je sve bilo zajedničko. 33 Apostoli su veoma silno svedočili za uskrs Gospoda Isusa i velika blagodat beše na svima njima. 34 Niko među njima nije oskudevao, jer su svi posednici zemlje ili kuća prodavali što su imali, donosili su vrednost prodanoga 35 i stavljali pred noge apostola. Odatle se svakom delilo - koliko je kome bilo potrebno. 36 A Josif koga su apostoli prozvali Varnava, što prevedeno znači Sin utehe, levit rodom sa Kipra, 37 imao je njivu, prodao je, a novac je doneo i metnuo apostolima pred noge.
|
|
|
|
|
|
|
