¹ A kad dođe Pedesetnica, svi su bili zajedno na istom mestu. ² I odjednom nasta huka sa neba kao kad duva silan vetar, te ispuni svu kuću u kojoj su sedeli. ³ I pokazaše im se jezici koji se razdeliše, kao da su od vatre, pa se na svakog od njih postavi po jedan. ⁴ Tada se svi ispuniše Duhom Svetim, pa počeše govoriti drugim jezicima - kako im je Duh davao da govore.

⁵ A u Jerusalimu su stanovali pobožni Judeji iz svakog naroda pod nebom. ⁶ I kad nasta ova huka, skupi se narod i smete se, jer je svako slušao kako oni govore njegovim jezikom. ⁷ Svi su se divili i čudili govoreći: gle, zar nisu svi ovi što govore Galilejci? ⁸ Pa kako mi čujemo svako svoj jezik u kom smo se rodili: ⁹ Parćani i Miđani i Elamiti, pa stanovnici Mesopotamije, Judeje i Kapadokije, Ponta i Azije, ¹⁰ Frigije i Pamfilije, Egipta i predela Livije oko Kirine, i Rimljani koji su pridošli, ¹¹ Judeji i proseliti, Krićani i Arapi, - slušamo kako oni našim jezicima objavljuju velika dela Božija. ¹² Svi su se divili i u nedoumici govorili jedan drugom: šta će to biti? ¹³ Drugi su se pak podsmevali i govorili: napili su se novoga vina.

Petrova beseda

¹⁴ A Petar stade s Jedanaestoricom, podiže svoj glas i reče im: Judeji i vi svi što živite u Jerusalimu, ovo znajte i saslušajte moje reči. ¹⁵ Nisu ovi ljudi pijani - kako vi mislite - jer je tek treći čas dana, ¹⁶ nego se tu radi o onome što je rekao prorok Joil: ¹⁷ »U poslednje dane, govori Bog, izliću od svoga Duha na sve ljude, pa će vaši sinovi i vaše kćeri prorokovati, i vaši mladići će gledati viđenja, a vaši starci će snivati snove; ¹⁸ pa i na svoje sluge i svoje sluškinje izliću od svoga Duha u one dane, i prorokovaće. ¹⁹ Činiću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji, krv i oganj, i pušenje dima. ²⁰ Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv - pre no što dođe veliki i slavni dan Gospodnji. ²¹ I biće spasen svako ko prizove ime Gospodnje.« ²² Ljudi Izrailjci čujte ove reči: Bog je u vašoj sredini potvrdio Isusa Nazarećanina silama, čudima i znacima što je Bog preko njega učinio među vama, kao što sami znate, ²³ njega ste vi, pošto je predan po određenoj volji i promislu Božijem, preko ruku bezakonika prikovali na krst i ubili, ²⁴ ali ga Bog oslobodi smrtnih bolova i podiže ga, jer nije bilo mogućno da ga smrt drži. ²⁵ David, naime, govori za njega: »Stalno sam gledao Gospoda pred sobom, jer mi je s desne strane - da se ne poljuljam. ²⁶ Zato se razveseli srce moje i obradova se jezik moj, čak će i telo moje počivati u nadi, ²⁷ jer moju dušu nećeš ostaviti u carstvu smrti, niti ćeš dozvoliti da svetac tvoj istrune. ²⁸ Pokazao si mi puteve života, ispunićeš me veseljem pred licem svojim«. ²⁹ Braćo, vama se može slobodno reći o patrijarhu Davidu, da je umro i bio sahranjen, i da je njegov grob kod nas do današnjeg dana. ³⁰ Ali kako je bio prorok i kako je znao da mu se Bog zakletvom zakleo da će od roda njegovih bedara nekoga posaditi na njegov presto, ³¹ predvidevši reče za Hristovo vaskrsenje: niti je bio ostavljen u carstvu mrtvih, niti mu je telo istrulilo. ³² Ovoga Isusa je Bog vaskrsao, čemu smo mi svi svedoci. ³³ Podignut tako Božijom desnicom on je primio od Oca obećanog Duha Svetoga i izlio ovo što gledate i slušate. ³⁴ David se, naime, nije popeo na nebesa, nego sam govori: »Reče Gospod Gospodu mome: sedi meni s desne strane, ³⁵ dok položim neprijatelje tvoje kao podnožje tvojih nogu«. ³⁶ Stoga neka sav dom Izrailjev sigurno zna daje Bog učinio Gospodom i Hristom ovoga Isusa koga ste vi raspeli.

³⁷ A kad su ovo čuli, kosnu ih u srce, te rekoše Petru i ostalim apostolima: braćo, šta da činimo? ³⁸ A Petar im reče: pokajte se i neka se svaki od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova, pa ćete primiti dar Duha Svetoga. ³⁹ Jer je za vas to obećanje, i za vašu decu, i za sve daljne koliko god ih pozove Gospod Bog naš. ⁴⁰ I mnogim drugim rečima svedočio je i opominjao ih: spasite se od ovog pokvarenog naraštaja. ⁴¹ Tako se krstiše oni koji su primili njegovu reč, i dodade se onoga dana Crkvi oko tri hiljade duša.

Život prvih hrišćana

⁴² Bili su istrajni u apostolskoj nauci i zajednici, u lomljenju hleba i u molitvama. ⁴³ A strah uđe u svaku dušu, jer su apostoli činili mnoga čudesa i znake. ⁴⁴ A svi koji su poverovali behu zajedno i imali su sve zajedničko; ⁴⁵ prodavali su što su stekli i imali, pa su to delili svima - kako je kome bilo potrebno. ⁴⁶ Svakodnevno su bili stalno i jednodušno u hramu, lomili su hleb po kućama, primali su hranu s radošću i prosta srca, ⁴⁷ hvaleći Boga i uživajući ljubav svega naroda. A Gospod je svaki dan dodavao one koji se spasavaju.

 

B
O
G
 
T
E
 
V
O
L
I
 
 

♥
:)