Vaskrsenje
(Mt. 28, 1-10; Mk. 16,
1-11; Lk. 24, 1-12)
1 A u prvi dan nedelje rano, dok je još bio mrak, Marija Magdalina dođe na grob i vide da je kamen podignut sa groba. 2 Tada otrča i dođe Simonu Petru i drugom učeniku koga je Isus ljubio, te im reče: uzeše Gospoda iz groba i ne znamo gde su ga metnuli. 3 A Petar i taj drugi učenik iziđoše i pođoše prema grobu. 4 Obojica su, naime, trčali zajedno; ali je drugi učenik trčao brže od Petra i prvi došao do groba. 5 I nadnevši se vide zavoje gde leže, ali ne uđe. 6 Zatim stiže i Simon Petar, koji je išao za njim, pa uđe u grob; i vide platnene zavoje gde leže, 7 a ubrus, koji je bio na Isusovoj glavi, nije ležao sa zavojima, nego je bio posebno savijen na jednom mestu. 8 Tada uđe i drugi učenik, koji je prvi stigao na grob, pa vide i poverova. 9 Oni, naime, još nisu razumeli Pismo, da on treba da vaskrsne iz mrtvih. 10 Tako učenici opet odoše kući.
11 Marija je pak stajala napolju kod groba i plakala. I kako je plakala, nadnese se nad grob 12 i vide dva anđela kako sede u belim haljinama tamo gde je ležalo Isusovo telo, i to jedan čelo glave a drugi kraj nogu. 13 I ovi joj rekoše: ženo, što plačeš? Ona im reče: ukloniše moga Gospoda i ne znam gde su ga stavili. 14 Rekavši to obazre se natrag i vide Isusa kako stoji, ali nije znala da je to Isus. 15 Isus joj reče: ženo, što plačeš? Koga tražiš? Misleći da je to vrtar, ona mu reče: gospodine. ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga stavio, pa ću ga ja uzeti. 16 Reče joj Isus: Marija. Ona se osvrnu i reče mu jevrejski: ravuni, što znači: učitelju. 17 Isus joj reče: ne dotiči me, jer još nisam otišao gore Ocu. Nego idi do moje braće i reci im: ja idem gore svome Ocu - i Ocu vašem, svome Bogu - i Bogu vašem. 18 Marija Magdalina dođe i javi učenicima da je videla Gospoda i da joj je ovo rekao.
Isusovo javljanje učenicima
Neverni Toma
(Lk. 24, 36-49)
19 Onoga, dakle, prvoga dana nedelje uveče, kada su bila zatvorena vrata gde su bili učenici, zbog straha od Judeja, dođe Isus, te stade na sredinu i reče im: mir vam. 20 Ovo reče i pokaza im ruke i rebra. Nato se učenici obradovaše što su videli Gospoda. 21 Tada im Isus opet reče: mir vam. Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas. 22 Rekavši to nadahnu ih i reče im: primite Duha Svetoga. 23 Kojima oprostite grehe - opraštaju im se; kojima zadržite - zadržani su.
24 A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne beše s njima kada je Isus došao. 25 Stoga mu drugi učenici rekoše: videli smo Gospoda. No on im reče: ako ne vidim ožiljak od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u ranu od klinova, i ne stavim svoju ruku u njegova rebra, - neću poverovati. 26 I posle osam dana opet su njegovi učenici bili unutra, a Toma sa njima. Vrata su bila zatvorena, Isus dođe, stade na sredinu i reče: mir vam. 27 Zatim reče Tomi: pruži svoj prst ovde i vidi moje ruke, i pruži svoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budi neveran - nego veran. 28 Toma odgovori i reče mu: Gospod moj i Bog moj. 29 Reče mu Isus: poverovao si zato što si me video. Blaženi su koji ne videše - a poverovaše.
30 I mnoga druga čuda učini Isus pred učenicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi; 31 a ova su zapisani da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Božiji, i da verujući imate život u njegovo ime.
|
|
|
|
|
|
|
