Pomazanje u Vitaniji
Mesija ulazi u Jerusalim
(Mt. 26, 6-13; 21, 1-11;
Mk. 14, 3-9; 11, 1-11;
Lk. 19, 26-40)
1 Šest dana pre Pashe dođe Isus u Vitaniju, gde je bio Lazar koga je Isus vaskrsao iz mrtvih. 2 Onde mu prirediše večeru, i Marta je služila, a Lazar je bio jedan od onih koji su s njim ležali za trpezom. 3 Tada Marija uze litru pravog, skupocenog nardova mira, pomaza Isusove noge, te mu otr noge svojom kosom; i kuća se napuni mirisom od mira. 4 A Juda Iskariotski, jedan od njegovih učenika, koji je nameravao da ga izda, reče: 5 zašto se ovo miro nije prodalo za tri stotine dinara i to dalo siromasima? 6 Ali ovo reče ne zato što se brinuo za siromahe, nego što je bio lopov, kod njega je bila blagajna, te je uzimao što se u nju stavljalo. 7 No Isus reče: pusti je, neka sačuva to za dan moga pogreba. 8 Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda. 9 Tako doznaše mnogi Judeji da je onde, pa dođoše ne samo radi Isusa, nego i da vide Lazara koga je vaskrsao iz mrtvih. 10 Prvosveštenici pak odlučiše da ubiju i Lazara, 11 jer su mnogi Judeji odlazili zbog njega i verovali u Isusa.
12 Sutradan mnogi narod, koji je došao na praznik, čuvši da Isus dolazi u Jerusalim, 13 uze grane od palmi, pa mu iziđe u susret i vikaše: »Osana, neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, i to - car Izrailjev«. 14 A Isus nađe magare, te sede na njega, kao što je napisano: 15 »Ne boj se, kćeri Siona; evo ide tvoj car sedeći na magaretu«. 16 Ovo njegovi učenici prvo nisu razumeli, ali kad se Isus proslavio, tada se setiše da je to bilo napisano za njega i da su mu to učinili. 17 A narod - koji je bio uz njega - svedočio je da je on pozvao Lazara iz groba i vaskrsao iz mrtvih. 18 Zbog toga mu je narod i izišao u susret, jer su čuli da je on učinio to čudo. 19 Fariseji pak rekoše među sobom: vidite da ništa ne možete; eto, svet ode za njim.
Poslednje Isusove reči narodu
20 A među onima što su išli gore da se pomole Bogu o prazniku behu i neki Grci. 21 Ovi priđoše Filipu koji je bio iz Vitsaide galilejske, te ga moljahu govoreći: gospodine, želimo da vidimo Isusa. 22 Filip ode i reče Andreji; zatim Andreja i Filip odoše i rekoše Isusu. 23 A Isus im odgovori: došao je čas da se proslavi Sin čovečiji. 24 Zaista, zaista, kažem vam, ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako umre, donosi mnogo roda. 25 Ko voli svoj život - upropašćuje ga, a ko mrzi svoj život na ovom svetu - sačuvaće ga za večni život. 26 Ako ko meni služi - neka ide za mnom, i gde sam ja, onde će biti i moj služitelj; ako ko meni služi, njega će poštovati Otac.
27 Moja duša je sad uznemirena, i šta da kažem? Oče, izbavi me od ovoga časa; ne, zbog ovoga sam došao do ovoga časa. 28 Oče, proslavi svoje ime. Tada dođe glas sa neba: proslavio sam i opet ću proslaviti. 29 A narod, koji je stajao i čuo, reče: grom je zagrmeo; drugi rekoše: anđeo mu je govorio. 30 Isus odgovori i reče: ovaj glas se nije čuo radi mene, nego radi vas. 31 Sad je sud ovome svetu. Sad će vladar ovoga sveta biti izbačen napolje; 32 a ja ću - kad budem podignut sa zemlje - privući sve k sebi. 33 Ovo je pak rekao da pokaže kakvom će smrću umreti. 34 Tada mu narod odgovori: mi smo čuli iz zakona da Hristos ostaje doveka, kako ti kažeš da treba podići Sina čovečijeg? Ko je taj Sin čovečiji? 35 Na to im Isus reče: još malo vremena je svetlost među vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas mrak ne obuzme; ko ide po mraku, ne zna kud ide. 36 Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti. Isus to reče, pa ode i sakri se od njih.
Jevreji ne veruju u Isusa
37 Iako je tolika čuda učinio pred njima, nisu verovali u njega, 38 da se ispuni reč proroka Isaije, koju je izrekao: »Gospode, ko je poverovao našoj propovedi? I kome se otkri ruka Gospodnja?« 39 Zato nisu mogli da veruju što je još Isaija rekao: 40 »Zaslepio im je oči, i okamenio je njihova srca, da ne vide očima, i ne razumeju srcem, i ne obrate se - i ne izlečim ih«. 41 Ovo reče Isaija, zato što je video njegovu slavu i govorio o njemu. 42 Ipak su mnogi od starešina poverovali u njega, ali zbog fariseja nisu javno ispovedali, da ih ne bi isključili iz sinagoge; 43 jer su više voleli ljudsku slavu, nego li slavu Božiju.
Podsticaj na veru
44 A Isus uzviknu i reče: ko veruje u mene, ne veruje u mene, nego u onoga koji me je poslao, 45 i ko gleda mene, gleda onoga koji me je poslao. 46 Ja sam došao na svet kao svetlost, da nijedan - koji veruje u mene - ne ostane u mraku. 47 I ako ko čuje moje reči i ne sačuva ih, neću mu ja suditi: jer nisam došao da sudim svetu, nego da spasem svet. 48 Ko mene odbacuje i ne prima mojih reči, ima svoga sudiju; reč - koju sam izgovorio - ona će mu suditi u poslednji dan. 49 Jer ja nisam govorio sam od sebe, nego Otac koji me je poslao, on mi je dao nalog šta da kažem i šta da govorim. 50 I znam da je njegova zapovest život večni. Što, dakle, ja govorim, govorim onako kako mi je govorio Otac.
|
|
|
|
|
|
|
