Pomazanje u Vitaniji
Mesija ulazi u Jerusalim
(Mt. 26, 6-13; 21, 1-11; Mk. 14, 3-9; 11, 1-11; Lk. 19, 26-40)

¹ Šest dana pre Pashe dođe Isus u Vitaniju, gde je bio Lazar koga je Isus vaskrsao iz mrtvih. ² Onde mu prirediše večeru, i Marta je služila, a Lazar je bio jedan od onih koji su s njim ležali za trpezom. ³ Tada Marija uze litru pravog, skupocenog nardova mira, pomaza Isusove noge, te mu otr noge svojom kosom; i kuća se napuni mirisom od mira. ⁴ A Juda Iskariotski, jedan od njegovih učenika, koji je nameravao da ga izda, reče: ⁵ zašto se ovo miro nije prodalo za tri stotine dinara i to dalo siromasima? ⁶ Ali ovo reče ne zato što se brinuo za siromahe, nego što je bio lopov, kod njega je bila blagajna, te je uzimao što se u nju stavljalo. ⁷ No Isus reče: pusti je, neka sačuva to za dan moga pogreba. ⁸ Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda. ⁹ Tako doznaše mnogi Judeji da je onde, pa dođoše ne samo radi Isusa, nego i da vide Lazara koga je vaskrsao iz mrtvih. ¹⁰ Prvosveštenici pak odlučiše da ubiju i Lazara, ¹¹ jer su mnogi Judeji odlazili zbog njega i verovali u Isusa.

¹² Sutradan mnogi narod, koji je došao na praznik, čuvši da Isus dolazi u Jerusalim, ¹³ uze grane od palmi, pa mu iziđe u susret i vikaše: »Osana, neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, i to - car Izrailjev«. ¹⁴ A Isus nađe magare, te sede na njega, kao što je napisano: ¹⁵ »Ne boj se, kćeri Siona; evo ide tvoj car sedeći na magaretu«. ¹⁶ Ovo njegovi učenici prvo nisu razumeli, ali kad se Isus proslavio, tada se setiše da je to bilo napisano za njega i da su mu to učinili. ¹⁷ A narod - koji je bio uz njega - svedočio je da je on pozvao Lazara iz groba i vaskrsao iz mrtvih. ¹⁸ Zbog toga mu je narod i izišao u susret, jer su čuli da je on učinio to čudo. ¹⁹ Fariseji pak rekoše među sobom: vidite da ništa ne možete; eto, svet ode za njim.

Poslednje Isusove reči narodu

²⁰ A među onima što su išli gore da se pomole Bogu o prazniku behu i neki Grci. ²¹ Ovi priđoše Filipu koji je bio iz Vitsaide galilejske, te ga moljahu govoreći: gospodine, želimo da vidimo Isusa. ²² Filip ode i reče Andreji; zatim Andreja i Filip odoše i rekoše Isusu. ²³ A Isus im odgovori: došao je čas da se proslavi Sin čovečiji. ²⁴ Zaista, zaista, kažem vam, ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako umre, donosi mnogo roda. ²⁵ Ko voli svoj život - upropašćuje ga, a ko mrzi svoj život na ovom svetu - sačuvaće ga za večni život. ²⁶ Ako ko meni služi - neka ide za mnom, i gde sam ja, onde će biti i moj služitelj; ako ko meni služi, njega će poštovati Otac.

²⁷ Moja duša je sad uznemirena, i šta da kažem? Oče, izbavi me od ovoga časa; ne, zbog ovoga sam došao do ovoga časa. ²⁸ Oče, proslavi svoje ime. Tada dođe glas sa neba: proslavio sam i opet ću proslaviti. ²⁹ A narod, koji je stajao i čuo, reče: grom je zagrmeo; drugi rekoše: anđeo mu je govorio. ³⁰ Isus odgovori i reče: ovaj glas se nije čuo radi mene, nego radi vas. ³¹ Sad je sud ovome svetu. Sad će vladar ovoga sveta biti izbačen napolje; ³² a ja ću - kad budem podignut sa zemlje - privući sve k sebi. ³³ Ovo je pak rekao da pokaže kakvom će smrću umreti. ³⁴ Tada mu narod odgovori: mi smo čuli iz zakona da Hristos ostaje doveka, kako ti kažeš da treba podići Sina čovečijeg? Ko je taj Sin čovečiji? ³⁵ Na to im Isus reče: još malo vremena je svetlost među vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas mrak ne obuzme; ko ide po mraku, ne zna kud ide. ³⁶ Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti. Isus to reče, pa ode i sakri se od njih.

Jevreji ne veruju u Isusa

³⁷ Iako je tolika čuda učinio pred njima, nisu verovali u njega, ³⁸ da se ispuni reč proroka Isaije, koju je izrekao: »Gospode, ko je poverovao našoj propovedi? I kome se otkri ruka Gospodnja?« ³⁹ Zato nisu mogli da veruju što je još Isaija rekao: ⁴⁰ »Zaslepio im je oči, i okamenio je njihova srca, da ne vide očima, i ne razumeju srcem, i ne obrate se - i ne izlečim ih«. ⁴¹ Ovo reče Isaija, zato što je video njegovu slavu i govorio o njemu. ⁴² Ipak su mnogi od starešina poverovali u njega, ali zbog fariseja nisu javno ispovedali, da ih ne bi isključili iz sinagoge; ⁴³ jer su više voleli ljudsku slavu, nego li slavu Božiju.

Podsticaj na veru

⁴⁴ A Isus uzviknu i reče: ko veruje u mene, ne veruje u mene, nego u onoga koji me je poslao, ⁴⁵ i ko gleda mene, gleda onoga koji me je poslao. ⁴⁶ Ja sam došao na svet kao svetlost, da nijedan - koji veruje u mene - ne ostane u mraku. ⁴⁷ I ako ko čuje moje reči i ne sačuva ih, neću mu ja suditi: jer nisam došao da sudim svetu, nego da spasem svet. ⁴⁸ Ko mene odbacuje i ne prima mojih reči, ima svoga sudiju; reč - koju sam izgovorio - ona će mu suditi u poslednji dan. ⁴⁹ Jer ja nisam govorio sam od sebe, nego Otac koji me je poslao, on mi je dao nalog šta da kažem i šta da govorim. ⁵⁰ I znam da je njegova zapovest život večni. Što, dakle, ja govorim, govorim onako kako mi je govorio Otac.