Isceljenje u Banji Vitezdi
1 Posle toga beše judejski praznik i Isus ode gore u Jerusalim. 2 A u Jerusalimu, kod Ovčijih vrata, ima jedna banja sa pet tremova, koja se jevrejski zove Vitezda. 3 U njima je ležalo mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, sušičavih, koji su čekali da se voda zatalasa. 4 Jer je anđeo silazio u određeno vreme u banju i zatalasavao vodu; i ko je prvi ušao - pošto se voda zatalasa - bivao je zdrav, ma od koje bolesti da je patio. 5 Beše onde jedan čovek koji je od svoje bolesti bolovao trideset i osam godina. 6 Videvši Isus ovoga kako leži i saznavši da već dugo boluje, reče mu: hoćeš li da ozdraviš? 7 Odgovori mu bolesnik: Gospode, nemam čoveka da me spusti u banju kad se voda zatalasa; dok ja dođem, drugi siđe pre mene. 8 Reče mu Isus: ustani, podigni svoj krevet i hodaj. 9 I odmah ozdravi taj čovek, uze svoj krevet i hodaše.
10 A taj dan beše subota. Stoga Judeji govorahu izlečenom čoveku: subota je i ne smeš poneti krevet. 11 No on im odgovori: onaj koji me iz leči reče mi: podigni svoj krevet i hodaj. 12 Tada ga zapitaše: ko je taj čovek koji ti je rekao: uzmi i hodaj? 13 A izlečeni nije znao ko je to bio; jer se Isus uklonio, pošto je bilo mnogo sveta na tom mestu. 14 Posle toga nađe ga Isus u hramu i reče mu: vidiš, ozdravio si; ne greši više da te ne snađe što gore. 15 Ode čovek i reče Judejima da ga je Isus izlečio. 16 I zato su Judeji gonili Isusa, što je to činio u subotu. 17 A Isus im odgovori: Otac moj stalno radi, pa radim i ja. 18 Zbog toga su opet Judeji još više tražili da ga ubiju, ne samo što je razrešavao subotu, nego što je i Boga nazivao svojim Ocem, izjednačujući se s Bogom.
Sin i Otac
19 Isus pak u odgovoru reče njima: zaista, zaista, kažem vam, ne može Sin da čini ništa sam od sebe, ako ne vidi šta Otac čini; jer ono što čini Otac, to isto tako čini i Sin. 20 Otac, naime, voli Sina i pokazuje mu sve što sam čini, i pokazaće mu dela veća od ovih, da se vi čudite. 21 Jer kao što Otac vaskrsava mrtve i oživljava, tako i Sin oživljava one koje hoće. 22 Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, 23 da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina - ne poštuje ni Oca koji ga je poslao. 24 Zaista, zaista, kažem vam: ko sluša moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima večni život i ne dolazi pred sud, nego je prešao iz smrti u život. 25 Zaista, zaista, kažem vam da ide čas - i već je nastao - kada će mrtvi slušati glas Sina Božija, i koji ga čuju - živeće. 26 Jer kao što Otac ima u sebi život, tako je dao i Sinu da ima život u sebi. 27 Dao mu je i vlast da sudi - što je Sin čovečiji. 28 Ne čudite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov glas, 29 pa će vaskrsnuti za život oni koji su činili dobro, a zločinci će vaskrsnuti za sud. 30 Ja ne mogu da činim ništa sam od sebe; kako slušam - sudim, i moj sud je pravedan, jer ne tražim svoje volje, nego volju onoga koji me je poslao.
31 Ako ja svedočim za sebe, moje svedočanstvo nije istinito; 32 drugi svedoči za mene i znam da je istinito svedočanstvo kojim svedoči za mene. 33 Vi ste poslali ljude Jovanu i on je svedočio za istinu; 34 no ja ne uzimam svedočanstva od čoveka, nego govorim ovo da se vi spasete. 35 Jovan beše svetilo koje je gorelo i svetlelo, a vi ste hteli da se zamalo radujete u njegovoj svetlosti.
36 Ja pak imam svedočanstvo veće od Jovanova: dela, koja mi je dao Otac da ih svršim, baš ta dela koja činim, svedoče za mene - da me je Otac poslao. 37 I Otac koji me je poslao, sam je svedočio za mene. Niti ste glasa njegova ikad čuli, niti pojavu njegovu videli, 38 te reč njegova ne stanuje u vama, zato što ne verujete onome koga je on poslao. 39 Istražujete Pisma, jer smatrate da u njima imate večni život; i ona svedoče za mene; 40 i nećete da dođete k meni - da imate život. 41 Od ljudi slave ne primam, 42 šta više, upoznao sam vas da nemate u sebi ljubavi prema Bogu. 43 Ja sam došao u ime svoga Oca, i ne primate me. Ako drugi dođe u svoje ime, njega ćete primiti. 44 Kako možete da verujete, kad primate slavu jedan od drugoga, a slave od jedinoga Boga ne tražite? 45 Ne mislite da ću vas ja tužiti Ocu; ima ko vas optužuje, Mojsije, u koga ste se uzdali. 46 Jer da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni; jer je on o meni pisao. 47 Ako pak njegovim pismima ne verujete, kako ćete verovati mojim rečima.
|
|
|
|
|
|
|
