Razgovor s Nikodimom
1 A beše među farisejima čovek po imenu Nikodim, starešina judejski; 2 ovaj dođe Isusu noću i reče mu: ravi, znamo da si ti kao učitelj došao od Boga; jer niko ne može da čini ova čuda koja ti činiš ako Bog nije s njim. 3 Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija. 4 Reče mu Nikodim: kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? 5 Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. 6 Što je rođeno od tela - telo je, a što je rođeno od Duha - duh je. 7 Nemoj da se čudiš što ti rekoh: treba da se rodite odozgo. 8 Vetar duva gde hoće i fijuk njegov čuješ, ali ne znaš odakle dolazi i kuda ide. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha. 9 Odgovori Nikodim i reče mu: kako može to biti? 10 Isus odgovori i reče mu: ti si izrailjski učitelj i ne znaš to? 11 Zaista, zaista, kažem ti da govorimo ono što znamo, i svedočimo što smo videli, ipak ne primate našega svedočanstva. 12 Ne verujete kad sam vam govorio o zemaljskim stvarima, kako ćete verovati ako vam kažem o nebeskim? 13 I niko se nije popeo na nebo - sem onoga što je sišao sa neba, Sin čovečiji.
14 I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin čovečiji, 15 da svaki - ko veruje - ima u njemu život večni. 16 Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život. 17 Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom. 18 Ko veruje u njega - tome se ne sudi; a ko ne veruje - već je osuđen, što nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg. 19 A ovo je sud: svetlost je došla na svet, a ljudi zavoleše mrak više nego svetlost, jer dela njihova behu zla. 20 Svaki, naime, koji rđavo radi, mrzi svetlost i ne ide na svetlost, da se ne obelodane njegova dela; 21 a ko čini istinu ide na svetlost, da se pokažu njegova dela - da su u Bogu učinjena.
Jovanovo svedočanstvo o Isusu
22 Posle toga dođe Isus sa svojim učenicima u Judeju, onde je boravio s njima i krštavao. 23 A i Jovan je krštavao u Enonu kraj Salima, jer je tamo bilo mnogo vode - i ljudi su dolazili i krštavali se; 24 Jovan još ne beše bačen u tamnicu. 25 Tada nasta raspra između Jovanovih učenika i jednog Judejina oko očišćenja. 26 I dođoše Jovanu i rekoše mu: ravi, onaj što beše s tobom s one strane Jordana, za koga si ti svedočio, vidi, on krštava, i svi idu k njemu. 27 Odgovori Jovan i reče: ne može čovek ništa uzeti, ako mu nije dano sa neba. 28 Vi ste mi sami svedoci da sam rekao: ja nisam Hristos, nego sam poslan ispred njega. 29 Ko ima mladu mladoženja je; a mladoženjin prijatelj, koji stoji i sluša ga, veoma se raduje što čuje mladoženjin glas. Ova moja radost se, dakle, ispunila. 30 On treba da raste, a ja da se umanjujem.
31 Koji dolazi odozgo nad svima je, koji je sa zemlje, zemaljski je i govori zemaljski. Koji dolazi sa neba nad svima je; 32 svedoči ono što je video i čuo, i niko ne prima njegova svedočanstva. 33 Ko je primio njegovo svedočanstvo potvrdio je da je Bog istinit. 34 Jer onaj koga je Bog poslao govori Božije reči; Bog, zaista, ne daje Duha na meru. 35 Otac ljubi Sina i sve je dao njemu u ruku. 36 Ko veruje u Sina ima večni život; a ko je neposlušan Sinu neće videti života, nego gnev Božiji ostaje na njemu.
|
|
|
|
|
|
|
