Ovaploćenje Božije Reči

¹ U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. ² Ova beše u početku u Boga. ³ Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje. ⁴ U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. ⁵ I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.

⁶ Pojavi se čovek, poslan od Boga, po imenu Jovan; ⁷ ovaj dođe za svedočanstvo, da posvedoči za svetlost, da svi poveruju kroz njega. ⁸ On ne beše svetlost, nego je trebalo da posvedoči za svetlost.

⁹ Istinita svetlost, koja osvetljava svakog čoveka, dolažaše na svet. ¹⁰ Na svetu beše, i svet kroz njega posta, i svet ga ne pozna. ¹¹ Svojima je došao, i njegovi ga ne primiše. ¹² A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime, ¹³ koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od muževljeve volje - nego od Boga.

¹⁴ I Reč se ovaploti i stanova među nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine. ¹⁵ Jovan svedoči za njega i viče: ovaj je za koga rekoh: koji za mnom dolazi postoji pre mene, jer pre mene beše. ¹⁶ Iz njegove punoće svi mi primismo, i to blagodat za blagodat. ¹⁷ Jer zakon je dan preko Mojsija, a blagodat i istina dođe kroz Isusa Hrista. ¹⁸ Boga niko nikad nije video; jedinorodni Bog, koji je u Očevom krilu, on ga objavi.

Svedočanstvo Jovana Krstitelja

¹⁹ Ovo je Jovanovo svedočanstvo, kada Judeji iz Jerusalima poslaše k njemu sveštenike i levite da ga zapitaju: ko si ti? ²⁰ I prizna i ne poreče, te ispovedi: ja nisam Hristos. ²¹ Tada ga zapitaše: šta dakle? Jesi li ti Ilija? On reče: nisam. Jesi li prorok? i odgovori: ne. ²² Onda mu rekoše: ko si? - da možemo odgovoriti onima koji su nas poslali; šta kažeš za sebe? ²³ Reče: »Ja sam glas onoga što viče u pustinji: poravnite put Gospodnji«, kao što reče prorok Isaija.

²⁴ I poslanici behu od fariseja. ²⁵ Oni ga upitaše i rekoše mu: zašto onda krštavaš, kad nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok? ²⁶ Jovan im odgovori: ja krštavam vodom; među vama stoji onaj koga vi ne znate, ²⁷ koji za mnom dolazi, kome ja nisam dostojan da odrešim remen na njegovoj obući. ²⁸ Ovo se dogodilo u Vitaniji, s one strane Jordana, gde je Jovan krštavao.

²⁹ Sutradan vide Isusa kako dolazi k njemu i reče: evo jagnje Božije koje uklanja greh sveta. ³⁰ Ovo je onaj za koga rekoh: za mnom dolazi čovek koji je pre mene postao, jer beše pre mene. ³¹ I ja ga nisam znao, ali da bi se on pokazao Izrailju, zato sam došao i krštavam vodom. ³² I posvedoči Jovan govoreći: video sam Duha kako silazi kao golub sa neba, i osta na njemu. ³³ I ja ga nisam znao, nego onaj što me posla da krstim vodom, on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i ostaje na njemu, taj krštava Duhom Svetim. ³⁴ I ja sam video i svedočio da je to Sin Božiji.

Prvi učenici

³⁵ Sutradan opet stajaše Jovan i dvojica od njegovih učenika, ³⁶ i kad pogleda na Isusa koji je prolazio, reče: gle, jagnje Božije. ³⁷ I čuše ga dvojica učenika kako govori pa pođoše za Isusom. ³⁸ A Isus se obazre i videvši ih da idu za njim, reče im: šta tražite? A oni mu rekoše: ravi, što prevedeno znači: učitelju, gde stanuješ? ³⁹ Reče im: dođite pa ćete videti. Tada dođoše i videše gde boravi, te ostaše kod njega onaj dan; beše oko desetoga časa. ⁴⁰ Andreja, brat Simona Petra, beše jedan od one dvojice što su čuli od Jovana i pošli za Isusom. ⁴¹ Ovaj nađe prvo svoga brata Simona i reče mu: našli smo Mesiju, što prevedeno znači: Hrista. ⁴² Dovede ga Isusu. Isus ga pogleda i reče: ti si Simon sin Jovanov, tebe će nazvati Kifa, što znači Petar.

⁴³ Sutradan htede da iziđe u Galileju, i nađe Filipa. I reče mu Isus: hajde za mnom. ⁴⁴ A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrejina i Petrova. ⁴⁵ Filip nađe Natanaila i reče mu: našli smo onoga za koga pisahu Mojsije u zakonu i proroci, Isusa sina Josifova iz Nazareta. ⁴⁶ I reče mu Natanail: može li iz Nazareta da bude nešto dobro? Reče mu Filip: dođi i vidi. ⁴⁷ Isus vide Natanaila kako ide k njemu i reče za njega: gle, zaista je Izrailjac u kome nema lukavstva. ⁴⁸ Reče mu Natanail: odakle me poznaješ? Isus odgovori i reče mu: pre no što te Filip pozva, videh te kad si bio pod smokvom. ⁴⁹ Odgovori mu Natanail: ravi, ti si Sin Božiji, ti si car Izrailjev. ⁵⁰ Odgovori Isus i reče mu: veruješ li zato što sam ti rekao da te videh pod smokvom? Videćeš i veće od ovoga. ⁵¹ I reče mu: zaista, zaista, kažem vam, videćete otvoreno nebo i anđele Božije kako se penju i silaze na Sina čovečijeg.