Ovaploćenje Božije Reči
1 U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. 2 Ova beše u početku u Boga. 3 Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje. 4 U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. 5 I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.
6 Pojavi se čovek, poslan od Boga, po imenu Jovan; 7 ovaj dođe za svedočanstvo, da posvedoči za svetlost, da svi poveruju kroz njega. 8 On ne beše svetlost, nego je trebalo da posvedoči za svetlost.
9 Istinita svetlost, koja osvetljava svakog čoveka, dolažaše na svet. 10 Na svetu beše, i svet kroz njega posta, i svet ga ne pozna. 11 Svojima je došao, i njegovi ga ne primiše. 12 A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime, 13 koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od muževljeve volje - nego od Boga.
14 I Reč se ovaploti i stanova među nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine. 15 Jovan svedoči za njega i viče: ovaj je za koga rekoh: koji za mnom dolazi postoji pre mene, jer pre mene beše. 16 Iz njegove punoće svi mi primismo, i to blagodat za blagodat. 17 Jer zakon je dan preko Mojsija, a blagodat i istina dođe kroz Isusa Hrista. 18 Boga niko nikad nije video; jedinorodni Bog, koji je u Očevom krilu, on ga objavi.
Svedočanstvo Jovana Krstitelja
19 Ovo je Jovanovo svedočanstvo, kada Judeji iz Jerusalima poslaše k njemu sveštenike i levite da ga zapitaju: ko si ti? 20 I prizna i ne poreče, te ispovedi: ja nisam Hristos. 21 Tada ga zapitaše: šta dakle? Jesi li ti Ilija? On reče: nisam. Jesi li prorok? i odgovori: ne. 22 Onda mu rekoše: ko si? - da možemo odgovoriti onima koji su nas poslali; šta kažeš za sebe? 23 Reče: »Ja sam glas onoga što viče u pustinji: poravnite put Gospodnji«, kao što reče prorok Isaija.
24 I poslanici behu od fariseja. 25 Oni ga upitaše i rekoše mu: zašto onda krštavaš, kad nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok? 26 Jovan im odgovori: ja krštavam vodom; među vama stoji onaj koga vi ne znate, 27 koji za mnom dolazi, kome ja nisam dostojan da odrešim remen na njegovoj obući. 28 Ovo se dogodilo u Vitaniji, s one strane Jordana, gde je Jovan krštavao.
29 Sutradan vide Isusa kako dolazi k njemu i reče: evo jagnje Božije koje uklanja greh sveta. 30 Ovo je onaj za koga rekoh: za mnom dolazi čovek koji je pre mene postao, jer beše pre mene. 31 I ja ga nisam znao, ali da bi se on pokazao Izrailju, zato sam došao i krštavam vodom. 32 I posvedoči Jovan govoreći: video sam Duha kako silazi kao golub sa neba, i osta na njemu. 33 I ja ga nisam znao, nego onaj što me posla da krstim vodom, on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i ostaje na njemu, taj krštava Duhom Svetim. 34 I ja sam video i svedočio da je to Sin Božiji.
Prvi učenici
35 Sutradan opet stajaše Jovan i dvojica od njegovih učenika, 36 i kad pogleda na Isusa koji je prolazio, reče: gle, jagnje Božije. 37 I čuše ga dvojica učenika kako govori pa pođoše za Isusom. 38 A Isus se obazre i videvši ih da idu za njim, reče im: šta tražite? A oni mu rekoše: ravi, što prevedeno znači: učitelju, gde stanuješ? 39 Reče im: dođite pa ćete videti. Tada dođoše i videše gde boravi, te ostaše kod njega onaj dan; beše oko desetoga časa. 40 Andreja, brat Simona Petra, beše jedan od one dvojice što su čuli od Jovana i pošli za Isusom. 41 Ovaj nađe prvo svoga brata Simona i reče mu: našli smo Mesiju, što prevedeno znači: Hrista. 42 Dovede ga Isusu. Isus ga pogleda i reče: ti si Simon sin Jovanov, tebe će nazvati Kifa, što znači Petar.
43 Sutradan htede da iziđe u Galileju, i nađe Filipa. I reče mu Isus: hajde za mnom. 44 A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrejina i Petrova. 45 Filip nađe Natanaila i reče mu: našli smo onoga za koga pisahu Mojsije u zakonu i proroci, Isusa sina Josifova iz Nazareta. 46 I reče mu Natanail: može li iz Nazareta da bude nešto dobro? Reče mu Filip: dođi i vidi. 47 Isus vide Natanaila kako ide k njemu i reče za njega: gle, zaista je Izrailjac u kome nema lukavstva. 48 Reče mu Natanail: odakle me poznaješ? Isus odgovori i reče mu: pre no što te Filip pozva, videh te kad si bio pod smokvom. 49 Odgovori mu Natanail: ravi, ti si Sin Božiji, ti si car Izrailjev. 50 Odgovori Isus i reče mu: veruješ li zato što sam ti rekao da te videh pod smokvom? Videćeš i veće od ovoga. 51 I reče mu: zaista, zaista, kažem vam, videćete otvoreno nebo i anđele Božije kako se penju i silaze na Sina čovečijeg.
|
|
|
|
|
|
|
