Vaskrsenje
(Mt. 28, 1-10; Mk. 16, 1-8;
Jn. 20; 1-18)
1 A u prvi dan nedelje, vrlo rano, dođoše na grob noseći mirise koje su spremile. 2 Ali nađoše kamen odvaljan od groba, 3 i kad su ušle, ne nađoše telo Gospoda Isusa. 4 I dok su bile u nedoumici zbog toga, gle, dva čoveka u sjajnom odelu stadoše pred njih. 5 Pošto su bile uplašene i oborile lice zemlji, oni im rekoše: što tražite živoga među mrtvima? 6 Nema ga ovde, nego je vaskrsao; setite se kako vam je rekao dok je još bio u Galileji, 7 naime, da Sin čovečiji treba da bude predan u ruke grešnih ljudi, i da bude raspet, i da vaskrsne treći dan. 8 Tada se setiše njegovih reči, 9 pa se vratiše od groba i javiše sve ovo Jedanaestorici i svima ostalima. 10 To su bile Marija Magdalina i Jovana i Marija Jakovljeva majka; i ostale žene s njima rekoše ovo apostolima. 11 A njima se ove reči učiniše kao prazna šala i nisu im verovali. 12 Petar pak usta i otrča do groba; nagnuvši se vide samo zavoje, i ode čudeći se u sebi onome što se dogodilo.
Isus se javlja dvojici učenika
(Mk. 16, 12-13)
13 I gle, istoga dana dvojica od njih su išli u selo koje se zove Emaus, sto šezdeset stadija udaljeno od Jerusalima, 14 i oni su razgovarali među sobom o svim ovim događajima. 15 Dok su oni raspravljali i razgovarali, sam Isus se približi i iđaše s njima. 16 Ali njihovim očima nije bilo dano da ga prepoznaju. 17 I reče im: kakvi su to razgovori što ih usput vodite među sobom? I zastadoše gledajući tužno. 18 Odgovori jedan, po imenu Kleopa, i reče mu: jesi li ti jedini stranac u Jerusalimu koji nije saznao šta se u njemu dogodilo ovih dana? 19 I reče im: šta? A oni mu rekoše: ono s Isusom Nazarećaninom, koji je bio prorok silan na delu i u reči pred Bogom i svim narodom, 20 kako su ga naši prvosveštenici i starešine predali na smrtnu kaznu i raspeli ga. 21 A mi smo se nadali da je on taj koji će izbaviti Izrailja. I pri svem tom danas je treći dan kako se to dogodilo. 22 Uz to zaprepastiše nas neke naše žene koje su bile rano ujutro na grobu 23 i kako nisu našle njegovo telo, dođoše i rekoše da su videle pojavu anđela, koji su im rekli da je on živ. 24 Neki od naših odoše do groba i nađoše tako kako su žene rekle, ali njega nisu videli.
25 I reče im on: o, kako ste nerazumni i spora srca da verujete u sve što su proroci kazali. 26 Zar nije trebalo da Hristos pretrpi to i da uđe u svoju slavu? 27 Tada im razjasni šta je o njemu pisano u svem Pismu - počevši od Mojsija i svih proroka. 28 I približi se selu u koje su išli, a on se pravio kao da hoće da ide dalje. 29 I saleteše ga govoreći: ostani s nama, jer je veče blizu, a dan je već izmakao. Tako uđe da ostane s njima. 30 I kad je ležao s njima za trpezom, uze hleb, blagoslovi, izlomi i davaše, im. 31 Tada im se otvoriše oči i prepoznaše ga; ali njega više nije bilo pred njima. 32 I rekoše jedan drugome: nije li naše srce gorelo u nama kad nam je govorio usput i tumačio nam Pisma? 33 I ustavši toga časa vratiše se u Jerusalim, te nađoše okupljenu Jedanaestoricu i njihove drugove, 34 koji su govorili: Gospod je stvarno vaskrsao i javio se Simonu. 35 A oni su im pričali šta je bilo na putu i kako su ga prepoznali prilikom lomljenja hleba.
Isus se javlja apostolima
(Jn. 20, 19-23)
36 Dok su oni još to govorili, sam Isus stade među njih i reče im: mir vam. 37 A oni šćućureni i uplašeni, mišljahu da gledaju duha. 38 I reče im: što ste tako zbunjeni i zašto se javljaju sumnje u vašim srcima? 39 Pogledajte moje ruke i moje noge - ja sam glavom. Opipajte me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju - kao što vidite da ja imam. 40 Rekavši to pokaza im ruke i noge. 41 A kako oni još nisu verovali od radosti, nego su se čudili reče im: imate li ovde šta za jelo? 42 A oni mu dadoše komad pečene ribe; 43 on uze i pojede pred njima.
44 I reče im: to su moje reči koje sam izgovorio dok sam još bio s vama, naime, da treba da se ispuni sve što je za mene napisano u Mojsijevom zakonu, prorocima i psalmima. 45 Tada im otvori um da razumeju Pisma. 46 Reče im još: tako je napisano da Hristos treba da postrada i da vaskrsne iz mrtvih treći dan, 47 te da se u njegovo ime propoveda pokajanje i oproštaj grehova svima narodima - počevši od Jerusalima. 48 Vi ste svedoci ovome, 49 a ja ću, eto, poslati na vas obećanje svoga Oca; vi sedite u gradu dok se ne obučete u silu s visine.
Vaznesenje
(Del. ap. 1, 4-14)
50 Tada ih izvede do Vitanije, podiže svoje ruke i blagoslovi ih. 51 I dok ih je blagosiljao, udalji se od njih i uznošaše se na nebo. 52 A oni mu se pokloniše i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću, 53 i behu jednako u hramu [hvaleći i] blagosiljajući Boga.
|
|
|
|
|
|
|
