Isus pred Pilatom
(Mt. 27, 1-14; Mk. 15, 1-5;
Jn. 18, 28-38)
1 I ustaše oni svi skupa, te ga odvedoše Pilatu. 2 Tada počeše da ga optužuju govoreći: našli smo ovoga kako otpađuje naš narod i zabranjuje da se daje porez caru, a za sebe govori da je Hristos, car. 3 Na to ga Pilat upita: jesi li ti car judejski? A on mu u odgovoru reče: ti kažeš. 4 Pilat pak reče prvosveštenicima i svetini: ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku. 5 Ali oni navaljivahu govoreći: on buni narod učeći po svoj Judeji - počevši od Galileje pa dovde.
Isus pred Irodom Antipom
6 Čuvši Pilat to, upita da li je taj čovek Galilejac, 7 i kad dozna da je iz Irodova područja, posla ga Irodu koji je tih dana takođe bio u Jerusalimu. 8 A kad Irod vide Isusa, obradova se vrlo; jer je odavno želeo da ga vidi, zato što je slušao o njemu i nadao se da će videti kakvo čudo od njega. 9 I pitao ga je mnogim rečima, ali mu on ne odgovori ništa. 10 Prvosveštenici pak i književnici su stajali i optuživali ga uporno. 11 Tada ga Irod sa svojim vojnicima prezre i naruga mu se, obuče mu belu haljinu, te ga posla natrag Pilatu. 12 A Irod i Pilat se sprijateljiše tog dana; jer su pre bili u neprijateljstvu.
Isusova osuda
(Mt. 27, 15-26; Mk. 15,
6-15; Jn. 18, 38-19, 16)
13 Pilat pak sazva prvosveštenike, starešine i narod 14 pa im reče: doveli ste mi ovoga čoveka kao da on otpađuje narod, a gle, ja sam pred vama ispitao i na ovom čoveku nisam našao nijedne krivice za koje ga optužujete. 15 A ni Irod; jer ga je poslao natrag nama. I, očigledno, nije učinio ništa što zaslužuje smrt. 16 Zato hoću da ga oslobodim - pošto ga kaznim. 17 A trebalo je da im o prazniku oslobodi jednoga sužnja. 18 Ali oni svi skupa povikaše govoreći: uzmi ovoga, a Varavu nam oslobodi. 19 Ovaj je bio bačen u tamnicu zbog nekakve bune u gradu i zbog ubijstva. 20 A Pilat im se opet obrati želeći da oslobodi Isusa. 21 Ali oni vikahu govoreći: raspni ga, raspni. 22 Tada im po treći put reče: pa kakvo je zlo on učinio? Nisam našao na njemu ništa što zaslužuje smrt; stoga hoću da ga oslobodim - pošto ga kaznim. 23 Oni su međutim navaljivali s velikom vikom tražeći da on bude raspet, i njihova vika je bivala sve jača, 24 te Pilat odluči da se njihov zahtev udovolji. 25 Tako oslobodi onoga koga su tražili, a koji je bio bačen u tamnicu zbog bune i ubijstva; Isusa pak predade njima na volju.
Raspeće
(Mt. 27, 32-56; Mk. 15,
21-41; Jn. 19, 17-37)
26 I kad su ga poveli, uhvatiše nekog Simona iz Kirine koji je dolazio iz polja, pa staviše na njega krst da ga nosi za Isusom. 27 A za njim je išlo veliko mnoštvo naroda i žena koje su ga sažaljevale i oplakivale. 28 Isus se obazre na njih i reče: kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za svojom decom. 29 Jer, eto, idu dani kada će govoriti: blažene su nerotkinje, i utrobe koje ne rodiše, i dojke koje ne dojiše. 30 Tada će početi da govore gorama: padnite na nas, i bregovima: pokrite nas; 31 jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek biti sa suvim? 32 A vodili su i druga dva zločinca da ih pogube s njim. 33 Pa kad dođoše na mesto koje se zove Lubanja, onde raspeše njega i zločince, jednog s desne a drugog s leve strane. 34 A Isus je govorio: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine. Zatim baciše kocku da bi među sobom podelili njegove haljine. 35 Narod je stajao i gledao. A starešine su se rugale govoreći: druge je spasao, neka spase samoga sebe, ako je on Hristos, izabranik Božiji. 36 Podsmehnuše mu se i vojnici, koji su prilazili prinoseći mu ocat 37 i govoreći: spasi samoga sebe - ako si ti car judejski.
38 A nad njim je bio i natpis napisan grčkim, latinskim i jevrejskim slovima: ovo je car judejski.
39 A jedan od obešenih zločinaca hulio je na njega govoreći: zar nisi ti Hristos? Spasi samoga sebe i nas. 40 A drugi mu odgovori prekorevajući ga: zar se ni malo ne bojiš Boga - budući da si isto tako osuđen? 41 I, mi smo pravedno osuđeni, jer primamo što naša dela zaslužuju; ovaj međutim nije učinio ništa neumesno. 42 I reče: Isuse, seti me se kad dođeš sa svojim carstvom. 43 A on mu reče: zaista, kažem ti: danas ćeš biti sa mnom u raju. 44 A bilo je već oko šestoga časa, i bi tama po svoj zemlji do časa devetog, 45 pri čemu je sunce izgubilo svoju svetlost; a zavesa u hramu razdera se napola. 46 Tada Isus povika veoma glasno i reče: Oče, predajem svoj duh u tvoje ruke. I kad ovo reče, izdahnu. 47 A kad kapetan vide šta se dogodilo, stade slaviti Boga govoreći: ovaj čovek je zaista bio pravedan. 48 I sva svetina, koja se okupila da gleda ovo, videvši šta se dogodilo, vraćala se kući bijući se u prsa. 49 A svi njegovi znanci stajali su izdaleka, i žene koje su došle za njim iz Galileje - i gledahu ovo.
Isusova sahrana
(Mt. 27, 57-61; Mk. 15,
42-47; Jn. 19, 38-42)
50 I gle, čovek po imenu Josif, savetnik, čestit i pravedan čovek, 51 - on nije pristao na njihovu odluku i njihovo delo, - iz Arimateje, judejskog grada, koji je očekivao carstvo Božije, 52 pristupi Pilatu i zaiska Isusovo telo. 53 I kad ga skide, obavi ga platnom, te ga stavi u grob usečen u kamenu - u kome još niko nikada nije ležao. 54 A bio je petak, i subota osvitaše. 55 Za njim su pošle i žene koje su došle sa Isusom iz Galileje, pa videše grob i kako je stavljeno njegovo telo. 56 Zatim se vratiše i spremiše mirise i miro. U subotu pak ostaše u miru - po zakonu.
|
|
|
|
|
|
|
