Zakej
1 I kad je ušao u Jerihon, prolazio je kroz grad. 2 I gle, tu beše čovek zvani Zakej, koji je bio vrhovni carinik i to bogat. 3 I trudio se da vidi Isusa - ko je, ali nije mogao od naroda, jer je bio malog rasta. 4 Tako potrča napred i pope se na divlju smokvu da ga vidi, jer je trebalo da on prođe tim putem. 5 I kad je Isus došao na to mesto, pogleda gore i reče mu: Zakeju siđi brzo, jer danas treba da ostanem u tvojoj kući. 6 I siđe brzo pa ga primi radujući se. 7 A svi koji su videli, počeše gunđati što je grešnom čoveku došao u kuću da se odmori. 8 Zakej pak stade i reče Gospodu: vidi, Gospode, dajem polovinu svoga imanja siromasima, i ako sam od koga što iznudio, vraćam četverostruko. 9 A Isus mu reče; danas je došlo spasenje ovoj kući, jer je i on Avraamov sin; 10 jer je Sin čovečiji došao da potraži i spase ono što je propalo.
Priča o deset mina
(Mt. 25, 14-30)
11 I kad su oni ovo slušali, nastavi im priču, zato što je bio blizu Jerusalima, a oni su smatrali da će se carstvo Božije pojaviti odmah. 12 Reče tako: jedan čovek ugledna roda ode u daleku zemlju da primi za sebe kraljevstvo i da se vrati. 13 Pošto je pozvao svojih deset slugu, dade im deset mina i reče im: poslujte dok se ne vratim. 14 Ali njegovi građani su ga mrzeli i poslaše za njim poslanike da kažu: nećemo da ovaj zavlada nad nama. 15 A kad se on vratio - primivši kraljevstvo - reče da mu dozovu one sluge kojima je dao novac, da vidi šta je koji privredio. 16 Tako prvi dođe i reče: gospodaru, tvoja mina je donela deset mina. 17 I reče mu: dobro, dobri slugo, što si bio veran u nečem sasvim malom, evo ti vlast nad deset gradova. 18 Dođe i drugi govoreći: tvoja mina, gospodaru, donela je pet mina. 19 Reče i ovome: i ti budi nad pet gradova. 20 I treći dođe govoreći: gospodaru, evo tvoja mina koju sam čuvao u ubrusu; 21 bojao sam se tebe zato što si strog čovek, uzimaš što nisi ostavio i žanješ što nisi posejao. 22 Njemu reče: zli slugo, sudiću ti po tvojim rečima. Znao si da sam strog čovek, da uzimam što nisam ostavio i da žanjem što nisam posejao; 23 što onda nisi dao moj novac u banku? I ja bih ga po dolasku primio s kamatom. 24 A onima što su bili prisutni reče: uzmite od njega tu minu i dajte onome što ima deset. 25 Tada mu rekoše: gospodaru, on ima deset mina. 26 Kažem vam da će se dati svakom ko ima, a od onoga koji nema, uzeće se i ono što ima. 27 Nego te moje neprijatelje, koji nisu hteli da budem kralj nad njima, dovedite ovamo i posecite ih predamnom.
Mesija ulazi u Jerusalim
Izgnanje trgovaca iz hrama
(Mt. 21, 1-16; Mk. 11,
1-16; Jn. 12, 12-16)
28 A pošto je ovo rekao, pođe na put dalje idući gore u Jerusalim. 29 I kad se približio Vitfagi i Vitaniji kod gore koja se zove Maslinska, posla dvojicu od učenika govoreći: 30 idite u selo koje je prema vama, i kad uđete u njega naći ćete privezano magare na koje niko od ljudi nikad nije seo, pa ga odvežite i dovedite. 31 I ako vas ko pita zašto odvezujete, ovako recite: Gospodu je potrebno. 32 A poslani odoše i nađoše kao što im je rekao. 33 I kad su odvezivali magare, rekoše im njegovi gospodari: što odvezujete magare? 34 Oni pak rekoše: Gospodu je potrebno. 35 I dovedoše ga Isusu pa staviše svoje haljine na magare i posadiše Isusa. 36 A kad je išao, prostirahu svoje haljine po putu. 37 I kad se već približio mestu gde se silazi sa Maslinske gore, sve mnoštvo učenika poče u radosti da hvali Boga iz glasa za sva čudesa koja su videli, 38 govoreći: neka je blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje. Mir na nebu i slava na visini. 39 A neki fariseji iz naroda rekoše mu: učitelju, zabrani svojim učenicima. 40 I odgovori im: kažem vam, ako ovi ućute, kamenje će vikati.
41 A kad se približi, ugleda grad i zaplaka nad njim govoreći: 42 kad bi i ti bar u ovaj dan saznao šta je za tvoj mir; ali je sad skriveno od tvojih očiju. 43 Jer će doći dani na tebe i tvoji neprijatelji okružiće te opkopom, pa će te opkoliti i navaliće na tebe sa svih strana, 44 i sravniće sa zemljom tebe i tvoju decu, te neće ostaviti u tebi kamen na kamenu, zato što nisi upoznao vreme kada si pohođen.
45 I ušavši u hram poče da izgoni prodavce 46 govoreći im: napisano je: »Moj dom neka bude dom molitve« a vi ste načinili od njega razbojničku pećinu.
47 I učio je svaki dan u hramu; a prvosveštenici, književnici i narodne starešine gledahu da ga pogube, 48 ali nisu našli šta bi učinili, jer ga je sav; narod odano slušao.
|
|
|
|
|
|
|
