Istrajnost uspeva
1 A kaza im priču da bi pokazao kako treba svagda da se mole i da ne malaksavaju. 2 Reče: u jednom gradu bio je neki sudija koji se nije bojao Boga i nije mario za ljude. 3 A u tom gradu bila je jedna udovica koja je dolazila k njemu i govorila: odbrani me od moga protivnika pred sudom. 4 Ali on neko vreme nije hteo; a posle reče u sebi: ako se i ne bojim Boga niti marim za ljude, 5 odbraniću ovu udovicu, jer mi dosađuje, da ne bi najzad došla i izbila me. 6 Dalje reče Gospod: čujte šta govori nepravedni sudija. 7 A Bog, zar da ne odbrani svoje izabrane koji mu vapiju danju i noću, i zar da okleva s njima? 8 Kažem vam: odbraniće ih brzo. Nego kad Sin čovečiji dođe, hoće di naći veru na zemlji?
Farisej i carinik
9 A ovu priču kaza nekima koji su bili uvereni u sebe - da su pravedni - i ostale ljude nipodaštavali. 10 Dva čoveka odoše u hram da se pomole, jedan farisej a drugi carinik. 11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao drugi ljudi, razbojnici, nepravednici, preljubočinci, ili kao i ovaj carinik; 12 postim dva puta u nedelji, dajem desetak od svega što stičem. 13 A carinik je stajao izdaleka i nije hteo ni oči da podigne prema nebu, nego je udarao svoja prsa govoreći: Bože, budi milostiv meni grešnome. 14 Kažem vam: ovaj se vratio kući opravdan, a ne onaj; jer će biti ponižen svako ko uzdiže samoga sebe, a uzvišen će biti ko samoga sebe unizuje.
Isus blagosilja decu
Bogataš i carstvo Božije
(Mt. 19, 13-30; Mk. 10,
13-31)
15 Donosili su mu i malu decu da ih dotakne. A kad su učenici to videli, zabranjivali su im. 16 Ali Isus dozva decu k sebi i reče: Pustite decu da dolaze k meni i ne sprečavajte ih; jer carstvo Božije pripada takvima. 17 Zaista vam kažem: ko ne primi carstvo Božije kao dete, neđe ući u njega.
18 I zapita ga jedan starešina: dobri učitelju, šta da učinim pa da nasledim večni život? 19 A Isus mu reče: što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga. 20 Znaš zapovesti: »Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, poštuj svoga oca i majku«. 21 On pak reče: držao sam sve to od svoje mladosti. 22 A kad je Isus to čuo, reče mu: nedostaje ti još jedno: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima, pa ćeš imati blago na nebesima, i hajde, pođi za mnom. 23 A on čuvši to postade vrlo žalostan, jer je bio vrlo bogat. 24 A kad ga Isus vide takvog, reče: kako imućni ljudi teško ulaze u carstvo Božije. 25 Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego da bogataš uđe u carstvo Božije. 26 A oni koji su čuli rekoše: pa ko može da se spase? 27 On pak reče: što je kod ljudi nemoguće - mogućno je kod Boga.
28 Na to Petar reče: vidi, mi smo ostavili sve svoje i pošli smo za tobom. 29 A on im reče: zaista vam kažem da nema nijednoga koji je radi carstva Božijeg ostavio kuću ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili decu, 30 a da ne primi mnogo više u ovo vreme i večni život u svetu koji će doći.
Isus treći put predskazuje svoju smrt i
vaskrsenje
Isceljenje jerihonskog slepca
(Mt. 20, 17-34; Mk. 10,
32-52)
31 Tada uze Dvanaestoricu i reče im: evo, idemo gore u Jerusalim i svršiće se sve što su proroci napisali za Sina čovečijeg. 32 Jer će ga predati mnogobošcima i narugaće mu se, i biće zlostavljan i ispljuvan, 33 pa kad ga išibaju ubiće ga i treći dan će vaskrsnuti. 34 Ali oni nisu razumeli ništa od ovoga; ova reč je bila skrivena od njih i nisu razumeli što je rečeno.
35 A kad se približio Jerihonu, neki slepac je sedeo kraj puta i prosio. 36 A kad je čuo kako narod prolazi, zapita šta je to. 37 I obavestiše ga da prolazi Isus Nazarećanin. 38 I povika govoreći: Isuse, sine Davidov, smiluj se na mene. 39 A oni što su išli napred prekorevahu ga da ućuti. Ali je on još više vikao: sine Davidov, smiluj se na mene. 40 I Isus stade i zapovedi da ga dovedu k njemu. A kad se on približi, zapita ga: 41 šta hoćeš da ti učinim? On pak reče: Gospode, da progledam. 42 Tada mu Isus reče: progledaj; spasla te je tvoja vera. 43 I odmah progleda i iđaše za njim slaveći Boga. Hvalio je Boga i sav narod koji je to video.
|
|
|
|
|
|
|
