Opomene i saveti
(Mt. 18, 6-22; 17, 20)
1 I reče svojim učenicima: nije mogućno da sablazni ne dođu, ali teško onome čijim posredstvom dolaze. 2 Bolje bi mu bilo da se žrvanj obesi o njegov vrat i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih. 3 Pazite na sebe. Ako zgreši tvoj brat, pokaraj ga i oprosti mu ako se pokaje. 4 I ako ti sedam puta zgreši na dan pa se sedam puta vrati k tebi i kaže: kajem se, oprosti mu. 5 I apostoli rekoše Gospodu: dometni nam vere. 6 Gospod pak reče: kad biste imali vere koliko gorušičino zrno, rekli biste ovom dudu: iščupaj se s korenom i posadi se u more, i poslušao bi vas.
7 Koji će od vas, kad ima slugu koji ore ili čuva stado, pa se on vrati kući s polja, reći: dođi odmah i lezi za trpezu. 8 Zar mu neće reći: spremi mi šta ću večerati, zapregni se i služi mi dok jedem i pijem, pa posle toga jedi i pij? 9 Da li je zahvalan sluzi što je učinio ono što je bilo zapoveđeno? 10 Tako i vi govorite kad svršite sve što vam je naređeno: mi smo nekorisne sluge, učinili smo što smo bili dužni da učinimo.
Zahvalnost i nezahvalnost
11 I kada je išao u Jerusalim, prolazio je između Samarije i Galileje. 12 I kad je ulazio u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka, 13 te podigoše glas govoreći: Isuse učitelju, smiluj se na nas. 14 I kad ih vide reče im: idite i pokažite se sveštenicima. I behu očišćeni dok su još išli. 15 A jedan od njih videvši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz glasa, 16 te pade ničice kod njegovih nogu odavajući mu zahvalnost; a taj je bio Samarjanin. 17 Tada Isus odgovori i reče: zar nisu desetorica očišćeni? Pa gde su devetorica? 18 Zar se ne nađoše da se vrate i zahvale Bogu, nego samo ovaj tuđin? 19 I reče mu: ustani i idi; spasla te je tvoja vera.
Dolazak carstva Božijeg
20 A kada su ga fariseji upitali kada će doći carstvo Božije, on im je odgovorio i rekao: carstvo Božije neće doći tako da bi se spoljni znaci mogli opažati, 21 niti će se kazati: evo ga ovde, ili onde; jer, gle, carstvo Božije je među vama. 22 A učenicima reče: doći će dani kada ćete zaželeti da vidite samo jedan dan Sina čovečijeg, i nećete videti. 23 I reći će vam: eno ga onde, evo ga ovde; ne idite onamo i ne trčite za njima. 24 Jer kao što munja - kad seva - svetli od jednog kraja pod nebom do drugoga, tako će biti Sin čovečiji u svoj dan. 25 Ali on treba prvo mnogo da prepati i da bude odbačen od ovoga naraštaja. 26 I kako je bilo u Nojeve dane, tako će biti i u dane Sina čovečijeg: 27 jeli su, pili su, ženili se i udavali sve do dana kada je Noje ušao u kovčeg, i dođe potop i uništi ih sve. 28 Isto tako, kao što je bilo u Lotove dane: jeli su, pili su, kupovali su, prodavali su, sadili su, zidali su; 29 a onoga dana kada je Lot izišao iz Sodoma izli se oganj i sumpor sa neba i uništi ih sve. 30 Isto tako biće u onaj dan kad se pojavi Sin čovečiji. 31 Toga dana ko bude na krovu, a njegovo pokućanstvo u kući, neka ne silazi da ga uzme. Isto tako ko bude u polju neka se ne vraća natrag. 32 Setite se Lotove žene. 33 Ko zaželi da održi svoj život - izgubiće ga, a ko ga izgubi - održaće ga živim. 34 Kažem vam: te noći biće dva na jednoj postelji, jedan će biti prihvaćen a drugi će biti ostavljen. 35 Dve žene će zajedno mleti, jedna će biti prihvaćena a druga će biti ostavljena. 36 [Dva će biti u polju, jedan će biti prihvaćen a drugi će biti ostavljen]. 37 Tada progovoriše i rekoše mu: gde, Gospode? A on im reče: gde je lešina onde će se i orlovi okupiti.
|
|
|
|
|
|
|
