Priča o izgubljenoj ovci
(Mt. 18, 12-14)

¹ A svi carinici i grešnici su se stalno približavali k njemu da ga slušaju. ² Fariseji pak i književnici gunđali su govoreći: ovaj prima grešnike i jede s njima. ³ Tada im kaza ovu priču: ⁴ ko od vas, kad ima sto ovaca i izgubi jednu od njih, neće ostaviti devedeset i devet u pustinji - i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? ⁵ I kad je nađe, stavlja je na svoja ramena radujući se, ⁶ pa kad dođe kući, saziva prijatelje i susede i kaže im: radujte se sa mnom, jer sam našao svoju izgubljenu ovcu. ⁷ Kažem vam: tako će na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje, nego li zbog devedest i devet pravednika kojima pokajanje nije potrebno.

Priča o izgubljenoj drahmi

⁸ Ili, koja žena, kad ima deset drahmi pa jednu drahmu izgubi, ne pali svetiljku i ne čisti kuću, i ne traži marljivo dok je ne nađe? ⁹ I kad je nađe, saziva prijateljice i susede i kaže: radujte se sa mnom, jer sam našla drahmu koju sam izgubila. ¹⁰ Tako se, kažem vam, raduju Božiji anđeli zbog jednog grešnika koji se kaje.

Priča o bludnom sinu

¹¹ I reče: jedan čovek je imao dva sina. ¹² I mlađi od njih reče ocu: oče, daj mi deo imanja koji mi pripada. I on im podeli imanje. ¹³ A posle nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, ode u daleku zemlju, te potroši nemilice onde sav svoj imetak živeći raspusno. ¹⁴ A kad je potrošio sve, nasta velika glad u onoj zemlji i on poče da oskudeva. ¹⁵ Tako ode i pribi se kod jednog građanina one zemlje, koji ga posla na svoja polja da čuva svinje. ¹⁶ I želeo je da napuni svoj stomak roščićima koje su svinje jele, ali mu niko nije davao. ¹⁷ A kada je došao k sebi reče: koliko najamnika kod moga oca imaju hleba u izobilju, a ja ovde propadam od gladi. ¹⁸ Ustaću i otići ću svom ocu i reći ću mu: oče, zgrešio sam nebu i tebi, ¹⁹ nisam više dostojan da se zovem tvoj sin; primi me kao jednog od svojih najamnika. ²⁰ I usta, te dođe svom ocu. A kad je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i poljubi ga. ²¹ A sin mu reče: oče, zgrešio sam nebu i tebi, nisam više dostojan da se zovem tvoj sin. ²² Otac pak reče svojim slugama: iznesite brzo najlepšu haljinu i obucite ga, i dajte prsten na njegovu ruku i obuću na noge, ²³ dovedite i ugojeno tele, zakoljite, da jedemo i da se veselimo, ²⁴ jer je ovaj moj sin bio mrtav i oživeo je, bio je izgubljen, ali je nađen. I počeše da se vesele. ²⁵ A njegov stariji sin je bio u polju. Kada je pak dolazio i približio se kući, ču svirku i igranje, ²⁶ te dozva jednog od slugu i ispitivaše šta je to. ²⁷ A on mu reče: došao je tvoj brat i tvoj otac je zaklao ugojeno tele, zato što ga je zdrava dočekao. ²⁸ Na to se on rasrdi i ne htede ući. A njegov otac iziđe i moljaše ga. ²⁹ Ali on odgovori ocu: vidi, služim ti toliko godina i nikad nisam prestupio tvoje zapovesti, pa mi nikad nisi dao jare da se proveselim sa svojim prijateljima. ³⁰ A kad je došao ovaj tvoj sin koji je rasuo tvoje imanje s bludnicama, zaklao si mu ugojeno tele. ³¹ On mu pak reče: dete, ti si uvek sa mnom i sve što je moje - tvoje je; ³² ali je trebalo da se veselimo i radujemo, zato što je ovaj tvoj brat bio mrtav i oživeo je, i izgubljen je bio i nađen je.

 

B
O
G
 
T
E
 
V
O
L
I
 
 

♥
:)