Pouka o molitvi
(Mt. 6, 9-13; 7, 7-11)
1 A kad se molio na jednom mestu - i prestao - reče mu jedan od njegovih učenika: Gospode, nauči nas da se molimo Bogu, kao što je i Jovan poučio svoje učenike. 2 A on im reče: kada se molite govorite: Oče, neka se sveti ime tvoje; neka dođe carstvo tvoje; 3 hleb naš nasušni daj nam svaki dan; 4 i oprosti nam naše grehe, jer i mi opraštamo svako svom dužniku; i ne uvedi nas u iskušenje.
5 Reče im još: ako ko od vas ima prijatelja, pa mu ode u ponoć i kaže mu: prijatelju, pozajmi mi tri hleba, 6 jer mi je prijatelj došao s puta, a ja nemam šta da mu iznesem, 7 a on iznutra odgovori: nemoj da me uznemiravaš, vrata su već zatvorena i moja deca su sa mnom u postelji; ne mogu da ustanem i da ti dam. 8 Kažem vam, ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ustaće zbog njegove bezočnosti i daće mu koliko mu je potrebno. 9 I ja vam kažem: molite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. 10 Jer svako ko moli dobiva, i ko traži nalazi, i otvoriće se onom koji kuca. 11 Koji je to otac među vama, koji će svome sinu, kad zaište hleb, dati kamen? Ili ako zatraži ribu, hoće li mu umesto ribe dati zmiju? 12 Ili ako zaište jaje, hoće li mu dati skorpiju? 13 Kad, dakle, vi kao zli ljudi umete da dajete dobre darove svojoj deci, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji ga mole.
Isus i Veelzevul, Jonin znak
(Mt. 12, 22-45; Mk. 3,
22-27)
14 I isterivao je jednog demona koji je bio nem. A kad je demon izišao, progovori nemi čovek i zadivi se narod. 15 Ali neki od njih rekoše: on isteruje demone pomoću Veelzevula, demonskog vladara. 16 Drugi su ga pak kušali i tražili od njega znak s neba. 17 A on je znao njihove misli i reče im: opusteće svako carstvo koje se razdelilo protiv samoga sebe, i kuća pada na kuću. 18 I ako se satana razdelio protiv samoga sebe, kako će se održati njegovo carstvo? Jer vi kažete da isterujem demone pomoću Veelzevula. 19 Ako pak ja pomoću Veelzevula izgonim demone, čijom pomoću ih vaši sinovi izgone? Zato će vam oni biti sudije. 20 Ali ako ja Božijim prstom izbacujem demone, onda je došlo do vas carstvo Božije. 21 Kada jaki, naoružani čovek čuva svoj dvor, njegovo imanje je u miru; 22 ako pak jači od njega dođe i nadvlada ga, uzima mu sve oružje u koje se uzdao i deli što je oplenio od njega. 23 Ko nije sa mnom - protiv mene je, i ko ne sabira sa mnom - rasipa. 24 Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja. I kada ga ne nađe, kaže: vratiću se u svoj dom odakle sam izišao. 25 I kad dođe, nalazi ga počišćena i ukrašena. 26 Tada odlazi i uzima sedam drugih duhova, gorih od sebe, pa uđu i borave onde, i poslednje stanje toga čoveka biva gore od prvoga. 27 A kad je on to govorio, jedna žena iz naroda podiže glas i reče mu: blažena je utroba koja te je nosila i blažene su dojke koje si sisao. 28 Na to on reče: ipak su više blaženi oni koji slušaju Božju reč i drže je.
29 A kad se narod okupljao, poče da govori: ovaj naraštaj je rđav naraštaj; traži znak, ali znak mu se neće dati - osim znaka Jonina. 30 Kao što je, naime, Jona bio znak Ninevljanima, tako će i Sin čovečiji biti ovom naraštaju. 31 Kraljica juga ustaće na sudu sa ljudima ovog naraštaja i osudiće ih; jer je došla s kraja zemlje da čuje Solomonovu mudrost, a vidi ovde - nešto više od Solomona. 32 Ninevljani će ustati na sudu sa ovim naraštajem i osudiće ga; jer su se pokajali na Joninu propoved, a vidi ovde - nešto više od Jone.
33 Niko ne stavlja upaljenu svetiljku na skriveno mesto niti pod mericu, nego na svećnjak, da vide svetlost oni koji ulaze. 34 Svetilo tela je tvoje oko. Ako je tvoje oko bistro, svetlo je i sve telo tvoje; ako je pak rđavo, mračno je i tvoje telo. 35 Stoga gledaj da svetlost - koja je u tebi - ne bude tama. 36 Ako je sve tvoje telo svetlo, tako da nema ni jednog mračnog dela, ono će biti sve svetlo kao kad te svetiljka osvetljava svojim sijanjem.
Pretnja književnicima i farisejima
(Mt. 23, 1-36)
37 A dok je govorio, zamoli ga jedan farisej da ruča kod njega; on uđe i leže za trpezu. 38 A farisej se začudi kad vide da se nije oprao pre obeda. 39 Gospod mu pak reče: da, vi fariseji čistite čašu i tanjir spolja, a iznutra ste puni grabeža i zloće. 40 Nerazboriti, zar nije onaj koji je načinio ono što je spolja načinio i ono što je unutra? 41 Nego dajte kao milostinju ono što je unutra, i gle - sve vam je čisto. 42 Ali teško vama farisejima, što dajete desetak od nane i rute i svakog povrća, a mimoilazite pravdu i ljubav Božiju; ovo je trebalo činiti, a ono ne ostavljati. 43 Teško vama farisejima, što volite prvo mesto u sinagogama i pozdrave na trgovima. 44 Teško vama, što ste kao grobovi koji se ne primećuju, pa ljudi koji idu po njima to ne znaju.
45 A jedan od zakonika mu odgovori i reče: učitelju, kad to govoriš i nas vređaš. 46 On pak reče: teško i vama zakonicima, što opterećujete ljude nesnošljivim bremenima, a sami svojim prstom ne dotičete bremena. 47 Teško vama, što zidate nadgrobne spomenike prorocima, a vaši očevi su ih pobili. 48 Prema tome vi svedočite za dela svojih otaca i odobravate ih, jer su ih oni pobili, a vi zidate. 49 Zato je i Božija mudrost rekla: poslaću im proroke i apostole, i pobiće jedne od njih, a druge progoniti, 50 pa da se zatraži od ovog naraštaja krv svih proroka koja je prolivena od postanka sveta, 51 od Aveljeve krvi do krvi Zaharije koji je poginuo između žrtvenika i hrama. Da, kažem vam, tražiće se od ovoga naraštaja. 52 Teško vama zakonicima, što ste uzeli ključ znanja; sami niste ušli, a sprečili ste one koji žele da uđu. 53 I kad je otišao odande, književnici i fariseji se jako okomiše na njega i ispitivahu ga o mnogom čemu, 54 vrebajući ga - ne bi li ulovili što iz njegovih usta.
|
|
|
|
|
|
|
