Misija sedamdesetdvojice učenika
(Mt. 10, 7-16; 11, 21-27;
13, 16-17)
1 Posle toga Gospod naimenova drugih sedamdeset i dva, pa ih posla po dvojicu pred sobom u svaki grad i svako mesto kuda je sam nameravao da dođe. 2 I reče im: žetva je velika, a radnika je malo; molite stoga gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu. 3 Idite, eto, šaljem vas kao jaganjce među vukove. 4 Ne nosite novčanika, ni torbe, ni obuće; i ne pozdravljajte nikoga na putu. 5 A kad uđete u koju kuću, prvo recite: mir ovoj kući. 6 I ako tamo bude sin mira, vaš mir će ostati na njoj; a ako ne, vratiće se k vama. 7 U toj kući ostajte, jedite i pijte što imaju; radnik je naime dostojan svoje plate. Nemojte prelaziti iz kuće u kuću, 8 i ako uđete u koji grad - pa vas prime - jedite što je izneseno pred vas. 9 Lečite bolesnike u njemu i govorite im: došlo je do vas carstvo Božije. 10 Ako pak uđete u koji grad - pa vas ne prime - iziđite na njegove ulice i recite: 11 otresamo vam iz vašega grada i prah koji je prionuo za naše noge. Ali to znajte da se približilo carstvo Božije. 12 Kažem vam da će u onaj dan Sodomu biti lakše nego tom gradu.
13 Teško tebi Horazine, teško tebi Vitsaido, jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila čuda koja su se dogodila u vama, odavno bi se pokajali sedeći u vreći i pepelu. 14 Ali Tiru i Sidonu će biti lakše na sudu nego vama. 15 I ti Kafarnaume, zar ćeš se do neba podići? Bićeš srušen do ada. 16 Ko vas sluša - mene sluša, i ko vas odbacuje - mene odbacuje; ko pak odbacuje mene - odbacuje onoga koji je mene poslao.
17 A onih sedamdeset i dva vratiše se s radošću govoreći: Gospode, i demoni nam se pokoravaju u tvoje ime. 18 A on im reče: gledao sam satanu kako je pao s neba kao munja. 19 Eto, dao sam vam vlast da stajete na zmije i skorpije, i na svaku neprijateljsku silu - i ništa vam neće nauditi. 20 Ali nemojte da se radujete tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima.
21 U taj čas obradova se u Duhu Svetome i reče: hvalim te Oče, Gospode neba i zemlje, što si sakrio ovo od mudrih i pametnih, a otkrio si bezazlenima. Da Oče, zato što se tebi tako svidelo. 22 Moj Otac mi je sve predao. I niko - sem Oca - ne zna ko je Sin, i ko je Otac - zna samo Sin i onaj kome Sin hoće da otkrije. 23 Tada se obrati posebno učenicima i reče: blažene su oči koje gledaju što vi gledate. 24 Jer vam kažem da su mnogi proroci i kraljevi želeli da vide ono što vi gledate, i nisu videli, te da čuju ono što vi slušate, pa nisu čuli.
Milostivi Samarjanin
25 I gle, jedan učitelj zakona usta da ga kuša i reče: učitelju, šta treba da učinim, pa da nasledim život večni? 26 A on mu reče: šta je napisano u zakonu? Kako čitaš? 27 A on odgovori i reče: »Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom mišlju svojom«, i »Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe«. 28 Reče mu: pravo si odgovorio; čini to pa ćeš živeti. 29 On pak želeći da se opravda, reče Isusu: a ko je moj bližnji? 30 Isus prihvati i reče: jedan čovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, koji ga svukoše, izbiše, ostaviše ga napolju polumrtva i odoše. 31 A slučajno je tim putem silazio jedan sveštenik, vide ga i prođe. 32 Isto tako i jedan levit dođe na to mesto, pa kad vide prođe. 33 A neki Samarjanin putujući dođe do njega i kad vide sažali se, 34 priđe, preli njegove rane uljem i vinom te ih previ, pa ga posadi na svoje živinče, odvede ga u gostionicu i postara se za njega. 35 Sutradan izvadi dva dinara, dade ih gostioničaru i reče: pobrini se za njega, i ako potrošiš što više, platiću ti prilikom svoga povratka. 36 Šta misliš koji je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke? 37 A on reče: onaj koji mu je učinio milosrđe. Isus mu pak reče: idi pa čini i ti tako.
Marta i Marija
38 A kad su putovali, uđe u jedno selo; neka žena po imenu Marta primi ga u svoju kuću. 39 Ona je imala sestru po imenu Mariju, koja je sela kraj nogu Gospoda i slušala njegovu besedu. 40 A Marta se mnogo trudila da ga što bolje posluži. Ona priđe i reče: Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne. 41 A Gospod joj odgovori i reče: Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš se za mnogo, 42 a jedno je potrebno. Marija je, naime, izabrala dobri deo koji joj se neće oduzeti.
|
|
|
|
|
|
|
