Apostolska misija, Irodova strepnja
(Mt, 10, 1-14; Mk. 6, 7-16)

¹ A Dvanaestoricu sazva i dade im moć i vlast nad svima demonima i da leče bolesti. ² I posla ih da propovedaju carstvo Božije i da leče bolesnike. ³ I reče im: ništa ne uzimajte na put, ni štapa, ni torbe, ni hleba, ni novca, niti treba da imate dve haljine. ⁴ Ako pak uđete u koju kuću, onde ostajte i odande izlazite. ⁵ I koji god vas ne prime, - iziđite iz ovoga grada, otresite prašinu sa svojih nogu - za svedočanstvo protiv njih. ⁶ Tada su otišli i išli po selima propovedajući evanđelje i lečeći svuda.

⁷ A Irod četverovlasnik je čuo sve šta se događa i bio je u velikoj neprilici, jer su neki govorili da je Jovan vaskrsao iz mrtvih; ⁸ a drugi - da se pojavio Ilija, treći pak - da je ustao neki od starih proroka. ⁹ Irod reče: Jovanu sam ja odsekao glavu; ali ko je ovaj o kome slušam takve stvari? I tražio je da ga vidi.

Isus hrani narod
(Mt. 14, 13-21; Mk. 6, 30-44; Jn. 6, 1-13)

¹⁰ A kad su se apostoli vratili, ispričaše mu sve šta su učinili. I uze ih sa sobom, pa se povuče u samoću prema gradu zvanom Vitsaida. ¹¹ Ali je narod to saznao i pošao za njim. I on ih primi i govoraše im o carstvu Božijem, i isceljivao je one kojima je lečenje bilo potrebno. ¹² A dan poče naginjati; Dvanaestorica tada pristupiše i rekoše mu: otpusti narod, neka idu u okolna sela i zaseoke da nađu svratište i hranu, jer smo ovde u pustom kraju. ¹³ On im pak reče: pa dajte im vi da jedu. Ali oni rekoše: nemamo više od pet hlebova i dve ribe; možda da mi idemo i kupimo hranu za sav ovaj narod. ¹⁴ A bilo je oko pet hiljada ljudi. I reče svojim učenicima: posadite ih u grupe po pedeset. ¹⁵ I postupiše tako, te posadiše sve. ¹⁶ On pak uze onih pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo, blagoslovi ih i izlomi, i davaše ih učenicima da iznesu pred narod. ¹⁷ I jedoše svi i nasitiše se, te podigoše dvanaest kotarica preostalog komađa.

Petrovo ispovedanje
Isus predskazuje svoju smrt i vaskrsenje
(Mt. 16, 13-28; Mk. 8, 27-9, 1)

¹⁸ I kad se jednom sam molio Bogu, a učenici bili s njim, upita ih: šta kaže narod, ko sam ja? ¹⁹ Oni pak odgovoriše: jedni kažu - Jovan Krstitelj, drugi - Ilija, a treći - da je vaskrsao neki od starih proroka. ²⁰ Tada im reče: a šta vi kažete, ko sam ja? Na to Petar odgovori: Hristos Božiji. ²¹ A on im zapreti i zapovedi da to nikome ne kazuju, ²² dodajući da Sin čovečiji treba mnogo da prepati, da bude odbačen od starešina i prvosveštenika i književnika, da bude ubijen i da vaskrsne treći dan.

²³ I svima je govorio: ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe i uzme svoj krst svaki dan, pa neka ide za mnom. ²⁴ Jer ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga; a ko izgubi svoj život radi mene, taj će ga spasti. ²⁵ Jer kakvu korist ima čovek kad zadobije sav svet, a samoga sebe upropasti ili ošteti? ²⁶ Ko se, naime, postidi mene i mojih reči, toga će se postideti i Sin čovečiji kada dođe u svojoj slavi, u slavi Oca i svetih anđela. ²⁷ A vama uistinu kažem: ima nekih među ovima što stoje ovde, koji neće okusiti smrti dok ne vide carstvo Božje.

Preobraženje
(Mt. 17, 1-9; Mk. 9, 2-13)

²⁸ A oko osam dana posle ove besede, uze Petra, Jovana i Jakova, pa se pope na goru da se pomoli. ²⁹ I dok se molio, njegovo lice se izmeni, a njegovo odelo posta belo i sjajno. ³⁰ I gle, dva čoveka su razgovarala s njim; to su bili Mojsije i Ilija, ³¹ koji se pokazaše u slavi i govorahu o njegovoj smrti koju je imao da podnese u Jerusalimu. ³² Međutim, Petra i njegove drugove je savladao san. A kad su se probudili, videše njegovu slavu i dva čoveka koji su stajali s njim. ³³ I kad su se oni odvajali od njega, Petar reče Isusu: učitelju, dobro je da smo ovde, da načinimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji, - ne znajući šta govori. ³⁴ I dok je on to govorio, dođe oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad uđoše u oblak. ³⁵ A iz oblaka dođe glas koji je govorio: ovo je moj izabrani Sin, njega slušajte. ³⁶ I kad je glas odjeknuo, Isus se nađe sam. Oni su pak oćutali i tih dana nisu javljali nikome ništa od onoga što su videli.

Isceljenje padavičara
(Mt. 17, 14-23; Mk. 9, 14-27)

³⁷ A kad su sledećeg dana sišli sa gore, mnogi narod mu iziđe u susret. ³⁸ I gle, jedan čovek iz naroda povika: učitelju, molim te pogledaj na moga sina, jer mi je jedinac. ³⁹ Vidi, hvata ga duh te iznenada viče, i rastrže ga tako da baca penu, i satirući ga jedva odlazi od njega. ⁴⁰ I zamolio sam tvoje učenike da ga isteraju, ali nisu mogli. ⁴¹ Isus pak odgovori i reče: o neverni i naopaki naraštaju, dokle ću biti s vama i dokle ću vas podnositi? Dovedi svoga sina ovamo. ⁴² I dok mu je prilazio, obori ga demon i rastrza. Ali Isus zapreti nečistom duhu, te izleči dečaka i dade ga njegovom ocu.

Isus ponovo predskazuje svoju smrt
Pouka apostola
Zahtevi apostolstva
(Mt. 17, 22-23; 18, 1-5; 8, 19-22; Mk. 9, 30-41)

⁴³ I svi su se divili Božjoj veličini. A dok su se svi čudili svemu što je činio, on reče svojim učenicima: ⁴⁴ stavite ove reči u svoje uši; jer će Sin čovečiji biti predan u ljudske ruke. ⁴⁵ Ali oni nisu razumeli ove reči, i bila je skrivena od njih da nisu mogli da je shvate, a bojali su se da ga zapitaju za ovu reč.

⁴⁶ I počeše razmišljati u sebi ko bi bio najveći među njima. ⁴⁷ A Isus znajući pomisao njihovih srca uze jedno dete, stavi ga kraj sebe ⁴⁸ i reče im: ko primi ovo dete u moje ime - mene prima; a ko mene primi - prima onoga koji je mene poslao; jer ko je najmanji među svima vama - taj je najveći. ⁴⁹ Na to progovori Jovan i reče: učitelju, videli smo jednoga koji u tvoje ime izgoni demone, i mi smo mu branili, zato što ne ide s nama. ⁵⁰ Isus mu pak reče: ne branite, jer ko nije protiv vas - za vas je.

⁵¹ A kad je došlo vreme da se vaznese na nebo, odluči da ide u Jerusalim, ⁵² te posla glasnike pred sobom. Oni odoše i uđoše u jedno samarjansko selo da mu pripreme. ⁵³ Ali ga nisu primili, zato što se uputio Jerusalimu. ⁵⁴ Kada su to videli učenici Jakov i Jovan, rekoše: Gospode, hoćeš li da kažemo da siđe oganj s neba i da ih uništi? ⁵⁵ A on se okrenu i ukori ih [rekavši: ne znate kakvog ste duha; Sin čovečiji nije došao da uništi ljudske živote, nego da ih spase.] ⁵⁶ I odoše u drugo selo.

⁵⁷ I dok su išli putem, neko mu reče: ići ću s tobom kud god ti pođeš. ⁵⁸ Isus mu pak reče: lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečiji nema gde da nasloni glavu. ⁵⁹ A jednom drugom reče: hajde za mnom. Ali on reče: Gospode, dozvoli mi da prvo odem i sahranim svoga oca. ⁶⁰ Reče mu: ostavi mrtve neka sahranjuju svoje mrtvace, a ti idi i objavljuj carstvo Božije. ⁶¹ A reče i treći: ja ću za tobom, Gospode; ali mi prvo dozvoli da se oprostim sa svojim domaćima. ⁶² Isus mu pak reče: za carstvo Božije nije niko ko stavi svoju ruku na plug pa se osvrće natrag.