Priče
(Mt. 13, 1-23; Mk. 4, 1-25)
4 Pošto se steklo mnogo naroda i, kako su mu dolazili iz raznih gradova, reče im u priči: 5 iziđe sejač da seje svoje seme. I kad je sejao, jedno seme pade kraj puta, te ga pogaziše i ptice nebeske ga pozobaše. 6 Drugo pak pade na kamen, izniče i osuši se, jer nije imalo vlage. 7 Treće pade među trnje, i trnje izraste s njim te ga uguši. 8 A četvrto pade na dobru zemlju, te izniče i donese stostruki rod. Govoreći ovo povika: ko ima uši da sluša - neka sluša.
9 A njegovi učenici su ga pitali šta znači ova priča. 10 On im pak reče: vama je dano da saznate tajne carstva Božijeg, a ostalima se izlažu u pričama, da gledajući ne vide i slušajući ne razumeju. 11 A ova priča znači: seme je reč Božija. 12 Oni kraj puta - ti su čuli; posle dolazi đavo i uzima reč iz njihovog srca, da ne poveruju i ne spasu se. 13 Oni na kamenu - ti, čim čuju, s radošću primaju reč, ali ni oni nemaju korena, neko vreme veruju, ali otpadaju u vreme iskušenja. 14 Seme koje je palo u trnje - ti su čuli, ali ih tokom života uguše brige, i bogatstvo, i životna uživanja, te ne donose zrela roda. 15 A ono na dobroj zemlji - ti su u dobrom i plemenitom srcu čuli reč, zadržavaju je i u strpljenju donose rod.
16 Niko - ko je zapalio svetiljku - ne pokriva je sudom niti je stavlja pod krevet, nego je stavlja na svećnjak, da vide svetlost oni koji ulaze. 17 Jer nema ničeg tajnog što neće izići na javnost, niti čega prikrivenog što se neće doznati i izići na videlo. 18 Pazite, dakle, kako slušate; daće se, naime, onom koji ima, a ko nema - od njega će se uzeti i ono što misli da ima.
Pravi Hristovi rođaci
(Mt. 12, 46-50; Mk. 3,
31-35)
19 A majka i braća njegova dođoše k njemu, ali nisu mogli da se sastanu s njim zbog naroda. 20 I javiše mu: tvoja majka i tvoja braća stoje napolju i žele da te vide. 21 On im pak odgovori i reče: ovi što slušaju i izvršuju reč Božju - oni su moja majka i moja braća.
Stišavanje bure, besomučni Gergesinac
(Mt. 8, 18-34; Mk. 4, 35-5,
20)
22 A jednoga dana on uđe u čamac sa svojim učenicima i reče im: pređimo na drugu stranu jezera; i otploviše. 23 Ali on zaspa dok su plovili. Na jezero se pak spusti oluja, te se čamac punio vodom i behu u opasnosti. 24 Tada priđoše i probudiše ga govoreći: učitelju, učitelju, propadamo. A on se probudi, zapreti vetru i talasima; i prestaše, i jezero bi mirno. 25 Njima pak reče: gde je vaša vera? A oni se uplašeni zadiviše govoreći jedan drugom: ta ko je ovaj što zapoveda i vetrovima i vodi - i pokoravaju mu se?
26 I doploviše do gergesinskog kraja, koji se nalazi prema Galileji. 27 A kad je izišao na zemlju, srete ga neki čovek iz grada, u kom su bili demoni, te dugo vremena nije oblačio odelo i nije stanovao u kući nego u grobovima. 28 Videvši pak Isusa povika, pade pred njega i reče veoma glasno: šta ja imam s tobom, Isuse Sine Boga svevišnjega? Molim te, nemoj da me mučiš. 29 Bio je, naime, zapovedio nečistom duhu da iziđe iz tog čoveka. Jer ga je odavno uhvatio, pa su ga vezivali lancima i okovima, i čuvali, a on je kidao okove i demon ga je gonio u pusta mesta. 30 Isus ga zapita: kako ti je ime? On pak reče: Legion, jer su mnogi demoni ušli u njega. 31 I molili su ga da im ne zapovedi da idu u bezdan. 32 A onde na gori paslo je veliko krdo svinja; i zamoliše ga demoni da im dozvoli da uđu u svinje. I dopusti im. 33 A demoni iziđoše iz čoveka, te uđoše u svinje, pa navali krdo niz strmen u jezero i udavi se. 34 A kad su pastiri videli šta se dogodilo, pobegoše i javiše u gradu i po selima. 35 Ljudi pak iziđoše da vide šta se dogodilo, pa dođoše Isusu i nađoše čoveka iz koga su izišli demoni, kako sedi kod Isusovih nogu, obučen i pametan, i uplašiše se. 36 A očevici su im ispričali kako je besomučni spasen. 37 I zamoli ga sav narod gergesinske okoline da ode od njih, jer ih je obuzeo veliki strah; on pak uđe u čamac i vrati se. 38 A čovek, iz koga su izišli demoni, molio ga je da ostane s njim; ali ga on otpusti i reče: 39 vrati se svojoj kući i kazuj šta ti je Bog učinio. I otide propovedajući po svem gradu šta mu je Isus učinio.
Vaskrsenje Jairove kćeri i isceljenje
krvotočive žene
(Mt. 9, 18-26; Mk. 5,
21-43)
40 A kad se Isus vraćao, narod ga je primio, jer su ga svi očekivali. 41 I gle, dođe čovek po imenu Jair, koji je bio starešina sinagoge. On pade pred Isusove noge i moljaše ga da uđe u njegovu kuću, 42 jer je on imao ćerku jedinicu od nekih dvanaest godina i ona je bila na umoru. I kad je Isus išao, narod se tiskao oko njega. 43 A jedna žena koja je dvanaest godina patila od tečenja krvi i koja je sve svoje imanje potrošila na lekare, a nijedan nije mogao da je izleči, 44 pristupi sastrag te dotače skut njegove haljine, i odmah presta njeno krvarenje. 45 A Isus reče: ko me je dotakao? Pošto su svi odricali, Petar reče: učitelju, narod je oko tebe i tiska te. 46 Isus pak reče: neko me je dotakao, jer sam osetio da je sila izišla iz mene. 47 A kad žena vide da nije ostala nezapažena, priđe drhćući, te pade pred njega i kaza pred svim narodom zašto ga je dotakla i kako je odmah bila izlečena. 48 On joj pak reče: kćeri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom.
49 Dok je on još govorio, dođe neko iz starešinine kuće i reče: umrla ti je kći, nemoj više da mučiš učitelja. 50 Isus pak ču i reče mu: ne boj se samo veruj - i biće spasena. 51 A kad je došao u kuću, nije dozvolio nikom da uđe s njim, osim Petru, Jovanu i Jakovu, i devojčinom ocu i majci. 52 Svi su plakali i jaukali za njom. On pak reče: ne plačite; jer nije umrla, nego spava. 53 I ismevahu ga znajući da je umrla. 54 A on uhvati njenu ruku i povika: devojko ustani. 55 I povrati se njen duh, te odmah usta, i on zapovedi da joj dadu da jede. 56 Njeni roditelji se zaprepastiše, a on im zapovedi da nikome ne kazuju šta se dogodilo.
|
|
|
|
|
|
|
