Isceljenje kapetanovog sluge
(Mt. 8, 5-13)
1 Pošto je svršio sve svoje reči pred narodom, uđe u Kafarnaum.
2 A sluga jednoga kapetana - koga je on cenio - beše bolestan na umoru. 3 Čuvši za Isusa posla k njemu judejske starešine moleći ga da dođe i izleči njegovog slugu. 4 A kad oni dođoše Isusu, moljahu ga usrdno govoreći: zaslužuje da mu to učiniš; 5 jer voli naš narod i podigao nam je sinagogu. 6 Isus pođe s njima. A kad već nije bio daleko od kuće, posla kapetan prijatelje poručujući mu: Gospode, ne trudi se; jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov. 7 Zato ni sebe nisam smatrao dostojnim da ti priđem. Nego reci samo jednu reč pa će biti izlečen moj sluga. 8 I ja sam, naime, čovek pod vlašću, imam pod sobom vojnike, pa kažem ovome: idi, i ide, a drugome: dođi, i dolazi, i svome sluzi: učini to, i čini. 9 Čuvši to Isus mu se zadivi, pa se okrenu narodu koji je išao za njim, te reče: kažem vam, toliku veru nisam našao ni u Izrailju. 10 I kad su se izaslanici vratili kući, nađoše slugu zdrava.
Vaskrsenje mladića u Nainu
11 Zatim Isus ode u grad zvani Nain, a s njim su išli njegovi učenici i mnogo naroda. 12 A kad se približio gradskim vratima, gle, iznosili su mrtvaca, jedinca sina njegove majke koja je bila udovica, i s njom je bilo mnogo sveta iz grada. 13 A kada je Gospod vide, sažali se na nju i reče joj: ne plači. 14 Tada priđe, dotače mrtvački sanduk - nosioci pak stadoše - i reče: mladiću, tebi govorim, ustani. 15 I mrtvac sede, te poče da govori, i dade ga njegovoj majci. 16 A strah je obuzeo sve, pa su slavili Boga govoreći: veliki prorok se pojavio među nama, i: Bog je posetio svoj narod. 17 I raširi se ovaj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.
Poslanstvo Jovana Krstitelja
(Mt. 11, 2-30)
18 Jovana obavestiše o svemu ovome njegovi učenici. Tada Jovan dozva dvojicu od svojih učenika, 19 posla ih Gospodu pitajući: jesi li ti onaj koji treba da dođe, ili da čekamo drugoga? 20 Kada su pak ovi ljudi došli k njemu, rekoše: Jovan Krstitelj nas je poslao k tebi i pita: jesi li ti onaj koji treba da dođe, ili da čekamo drugoga? 21 U taj čas je izlečio mnoge ljude od bolesti, muka i zlih duhova, i mnogim slepima darovao vid. 22 Njima pak odgovori: idite, javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi ponovo gledaju, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, Mrtvi ustaju, siromašnima se propoveda evanđelje; 23 i blažen je koji se ne sablazni o mene.
24 A kad su Jovanovi poslanici otišli, poče Isus da govori narodu o Jovanu: šta ste izišli u pustinju da vidite? Trsku koju vetar ljulja? 25 Nego šta ste izišli da vidite? Čoveka obučena u meke haljine? Gle, koji nose sjajne haljine i žive u raskoši - na kraljevskim dvorovima su. 26 Ili šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka. 27 To je onaj za koga je napisano: »Gle šaljem svoga vesnika pred lice tvoje, koji će pripremiti tvoj put pred tobom«. 28 Kažem vam, među rođenima od žena niko nije veći od Jovana; a najmanji u carstvu Božijem veći je od njega. 29 I sav narod koji je čuo, pa i carinici priznaše pravednost Božiju, te se krstiše Jovanovim krštenjem. 30 A fariseji i zakonici odbaciše ono što je Bog hteo da učini s njima, i ne primiše njegovo krštenje. 31 S kim ću, dakle, uporediti ljude ovog naraštaja? I na koga liče? 32 Oni su kao deca koja sede na trgu i dovikuju jedni drugima: svirali smo vam i niste igrali, kukali smo i niste plakali. 33 Došao je naime Jovan Krstitelj, nije jeo hleba niti je pio vina, i kažete: demon je u njemu. 34 Došao je Sin čovečiji koji jede i pije, pa kažete: gle čoveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika. 35 I opravdaše mudrost sva deca njezina.
Skrušena grešnica
36 Jedan od fariseja molio ga je da jede s njim; i ušavši u farisejevu kuću leže za trpezu. 37 I gle, jedna žena, koja je bila grešnica u gradu, sazna da je on u farisejevoj kući za trpezom, donese alavastarski sud s mirom, 38 te stade podno kod njegovih nogu plačući, pa poče suzama kvasiti njegove noge, i svojom kosom otra, i ljubljaše njegove noge, i pomazivaše ih mirom. 39 Videvši pak farisej koji ga je pozvao, reče u sebi: da je on prorok, znao bi ko je i kakva je žena koja ga dotiče, da je grešnica. 40 Isus mu pak odgovori i reče: Simone, imam da ti kažem nešto. A on: učitelju, kaži. Reče: 41 Dvojica su bili dužni jednom zajmodavcu; jedan je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset. 42 Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici. Koji će ga, dakle, od njih više ljubiti? 43 Simon odgovori: mislim onaj kome je više poklonio. A on mu reče: pravo si prosudio. 44 I okrenu se ženi, te reče Simonu: vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću, nisi mi dao vode za noge; a ona je suzama oblila moje noge i svojom kosom otrla. 45 Poljubac mi nisi dao; a ona, otkako sam ušao nije prestala da mi ljubi noge. 46 Nisi mi pomazao glavu uljem; a ona je mirom pomazala moje noge. 47 Stoga ti kažem, oprošteni su joj mnogi gresi, jer je imala mnogo ljubavi; kome se malo prašta, malo ljubi. 48 A njoj reče: oprošteni su ti gresi. 49 Oni pak, koji behu zajedno za trpezom, počeše da govore u sebi: ko je ovaj što i grehe oprašta? 50 A ženi reče: vera tvoja spasla te je; idi s mirom.
|
|
|
|
|
|
|
