Gospodar subote
(Mt. 12, 1-14; Mk. 2, 23-3,
6)
1 Dogodilo se da je jedne subote prolazio kroz useve, a njegovi učenici su kidali klasje, trli ga rukama jeli. 2 A neki od fariseja rekoše: zašto radite ono što se ne sme činiti subotom? 3 Isus pak odgovori i reče im: zar niste čitali ni to što je učinio David, kada je ogladneo on i njegovo društvo? 4 Kako je ušao u dom Božji, uzeo postavljene hlebove - koje su smeli da jedu samo sveštenici - jeo i dao svojim drugovima? 5 I reče im: Sin čovečiji je gospodar i subote.
6 A jedne druge subote je ušao u sinagogu i učio; bio je onde i jedan čovek čija je desna ruka bila suva. 7 A književnici i fariseji su motrili na njega - hoće li lečiti u subotu - da bi našli optužbu protiv njega. 8 On je pak znao njihove misli, te reče čoveku sa suvom rukom: ustani i stani na sredinu; i ustavši stade. 9 A Isus im reče: pitam vas, sme li se subotom dobro činiti ili zlo, spasti život ili upropastiti? 10 I pogleda ih sve naokolo pa mu reče: pruži svoju ruku. A on učini tako, te njegova ruka posta opet zdrava. 11 Oni se pak izbezumiše i dogovarahu se među sobom šta bi mogli da učine Isusu.
Izbor Dvanaestorice
(Mt. 10, 14; Mk. 3, 7-19)
12 Tih dana iziđe na goru da se pomoli, i provede noć moleći se Bogu. 13 A kada se razdanilo, pozva svoje učenike i od njih izabra Dvanaestoricu, koje i apostolima nazva: 14 Simona koga nazva i Petrom, i njegovog brata Andreju, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomeja, 15 Mateja i Tomu, Jakova Alfejeva i Simona koji se zove Zilot, 16 Judu Jakovljeva i Judu Iskariotskog koji posta izdajnik.
Beseda na gori
(Mt. 5-7)
17 I sišavši s njima stade na jednom ravnom mestu, i mnoštvo njegovih učenika, i vrlo mnogo naroda iz sve Judeje, i iz Jerusalima, i primorja tirskog i sidonskog, 18 koji su došli da ga čuju i da se izleče od svojih bolesti, i isceljivahu se i oni koje su mučili nečisti duhovi. 19 A sav narod je tražio da ga dotakne, jer je sila izlazila iz njega i sve lečila.
20 Tada podiže svoje oči na svoje učenike i reče:
Blaženi ste vi siromašni, jer je vaše carstvo Božije.
21 Blaženi ste vi koji sada gladujete, jer ćete se nasititi.
Blaženi ste vi koji sada plačete, jer ćete se Smejati.
22 Blaženi ste kada vas ljudi omrznu, i kad vas izdvoje i vređaju i odbace vaše ime kao zlo - zbog Sina čovečijeg. 23 Radujte se u taj dan i likujte, jer gle, velika je vaša nagrada na nebu; njihovi očevi su isto tako činili prorocima.
24 Samo teško vama bogatašima, jer ste primili svoju utehu.
25 Teško vama koji ste sad siti, jer ćete gladovati.
Teško vama koji se sad smejete, jer ćete tugovati i plakati.
26 Teško vama kad svi ljudi o vama lepo govore; njihovi očevi su tako činili lažnim prorocima.
27 Nego vama - koji slušate - velim: ljubite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze, 28 blagosiljajte one koji vas kunu, molite se za one koji vas vređaju. 29 Pruži i drugi obraz onome ko te udari po jednom, ne uskrati ni košulje onome koji ti uzima ogrtač. 30 Podaj svakome koji ište od tebe, ne traži natrag svoje od onoga koji uzima od tebe. 31 I kako hoćete da ljudi čine vama, onako činite i vi njima. 32 I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji ljube njih. 33 I ako činite dobro svojim dobrotvorima, kakva vam je hvala? To isto čine i grešnici. 34 I ako zajmite onima od kojih se nadate da ćete dobiti, kakva vam je hvala? I grešnici zajme grešnicima - da isto toliko prime. 35 Nego ljubite svoje neprijatelje, i činite dobro, i dajte na zajam ne očekujući ništa; i biće vaša nagrada velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on blag prema nezahvalnima i zlima, 36 Budite milosrdni kao što je i Otac vaš milosrdan. 37 I ne sudite, pa vam se neće suditi; i ne osuđujte, pa nećete biti osuđeni. Opraštajte i biće vam oprošteno; 38 dajite i daće vam se; dobru meru, nabijenu, stresenu, prepunu, daće u vaše naručje; jer kakvom merom merite, onakvom će vam se odmeriti.
39 A kaza im i priču: može li slepac da vodi slepca? Zar neće obojica pasti u jamu? 40 Učenik nije nad učiteljem; nego i kao izučen biće kao njegov učitelj. 41 A što gledaš trun u oku svoga brata, a ne primećuješ grede u svom sopstvenom oku? 42 Kako možeš da kažeš svom bratu: brate, daj da izvadim trun koji je u tvom oku, a sam ne vidiš grede u svom oku? Licemere, izvadi prvo gredu iz svoga oka, pa ćeš onda gledati kako da izvadiš trun koji je u oku tvoga brata. 43 Jer nema dobra drveta koje rađa nezdrav rod, ni nezdrava drveta koje rađa dobar rod. 44 Jer se svako drvo poznaje po svom plodu. S trnja se ne beru smokve, niti se grožđe bere s kupine. 45 Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo; jer njegova usta govore ono čega je srce puno. 46 A što me zovete: Gospode, Gospode, a ne činite što govorim?
47 Pokazaću vam na koga liči svako ko dolazi k meni, te sluša moje reči i izvršuje ih. 48 Sličan je čoveku koji gradi kuću, iskopa duboko i postavi temelj na steni. A kad dođe bujica, navali reka na tu kuću, ali ne može da je pokrene, zato što je dobro sagrađena.
49 A ko je čuo, pa nije izvršio, sličan je čoveku koji je sagradio kuću na zemlji bez temelja, na koju navali reka, i odmah se sruši. I bi veliko rušenje te kuće.
|
|
|
|
|
|
|
