Poziv prvih učenika
(Mt. 4, 18-22; Mk. 1, 16-20)

¹ Kada je narod hrlio k njemu i slušao reč Božiju, a on stajao kod Genisaretskog jezera, ² vide dva čamca kraj obale; ribari su izišli iz njih i ispirali mreže. ³ Ušavši u jedan od tih čamaca, koji je bio Simonov, zamoli ga da malo odmakne od kopna. Potom sede i učaše narod iz čamca. ⁴ A kad presta da govori, reče Simonu; navezi na dubinu i bacite svoje mreže za lov. ⁵ Simon mu odgovori i reče: učitelju, svu noć smo se trudili i nismo uhvatili ništa; ali na tvoju reč baciću mreže. ⁶ I kad to učiniše, uhvatiše mnoštvo riba; mreže im se čak cepale. ⁷ I namagnuše drugovima u drugom čamcu da dođu i da im pomognu. I dođoše, pa napuniše oba čamca tako da su tonuli. ⁸ Videvši pak Simon Petar, pripade Isusovim kolenima i reče: idi od mene, Gospode, jer sam grešan čovek. ⁹ Zaprepašćenje, naime, obuze njega i sve koji su bili s njim zbog ulova, riba što uloviše, ¹⁰ a isto tako i Zevedejeve sinove Jakova i Jovana, koji su bili Simonovi drugovi. Tada Isus reče Simonu: ne boj se; odsada ćeš loviti ljude. ¹¹ I izvukoše čamce na obalu, ostaviše sve i odoše za njim.

Očišćenje gubavca i isceljenje uzetog
(Mt. 8, 1-4; 9, 1-8; Mk. 1, 40-2, 12)

¹² I kada je bio u jednom gradu, gle, čovek sav gubav videvši Isusa pade ničice i zamoli ga govoreći: Gospode, ako hoćeš možeš da me očistiš. ¹³ Tada pruži ruku, dotače ga i reče: hoću, budi čist. I odmah guba spade s njega. ¹⁴ I zapovedi mu da nikome ne kaže, nego reče idi, pokaži se svešteniku i prinesi žrtvu za svoje očišćenje, kako je to naložio Mojsije, za svedočanstvo njima. ¹⁵ Ali se glas o njemu još više širio, te se mnogi narod sticao da ga sluša i da se leči od svojih bolesti. ¹⁶ A on se povlačio u usamljena mesta i molio se Bogu.

¹⁷ I kada je jednog dana učio, sedeli su fariseji i učitelji zakona koji su došli iz svih galilejskih i judejskih sela i iz Jerusalima; a on je lečio silom Gospodnjom. ¹⁸ I, gle, ljudi doneše na postelji čoveka koji je bio uzet, te gledahu da ga unesu i stave pred njega. ¹⁹ I ne našavši puta da ga unesu - zbog naroda - popeše se na krov i spustiše ga kroz crepove s posteljom na sredinu pred Isusa.

²⁰ I kada vide njihovu veru, reče: čoveče, opraštaju ti se tvoji gresi. ²¹ Tada počeše književnici i fariseji da razmišljaju govoreći: ko je ovaj što huli na Boga? Ko može da oprašta grehe sem jedinoga Boga? ²² Isus je pak shvatio njihove misli, te im u odgovoru reče: šta premišljate u svojim srcima? ²³ Šta je lakše, reći: opraštaju ti se tvoji gresi, ili reći: ustani i hodaj? ²⁴ Ali da znate da Sin čovečiji ima vlast na zemlji da oprašta grehe, reče uzetome: tebi govorim, ustani i digni svoju postelju, pa idi svojoj kući.

²⁵ I odmah usta pred njima, podiže postelju na kojoj je ležao, pa ode svojoj kući slaveći Boga. ²⁶ I svi su bili ushićeni, slavili su Boga i puni straha govorahu: danas smo videli čudne stvari.

Matejev poziv
(Mt. 9, 9-17; Mk. 2, 13-22)

²⁷ I posle toga iziđe, te vide carinika po imenu Levija kako sedi na carinarnici. I reče mu: hajde za mnom. ²⁸ Tada on ostavi sve, usta i pođe za njim. ²⁹ I Levije mu priredi veliku čast u svojoj kući; bilo je i mnogo carinika i drugih ljudi s njima za trpezom. ³⁰ A fariseji i njihovi književnici su gunđali njegovim učenicima govoreći: zašto jedete i pijete s carinicima i grešnicima? ³¹ Isus pak odgovori i reče im: lekar nije potreban zdravima nego bolesnima; ³² nisam došao da pozovem pravednike nego grešnike na pokajanje.

³³ A oni mu rekoše: Jovanovi učenici često poste i mole se Bogu, farisejski učenici isto tako, a tvoji jedu i piju. ³⁴ Isus im pak reče: možete li navesti svatove da poste dok je mladoženja s njima? ³⁵ Nego će doći dani, kada mladoženja bude otet od njih, onda će postiti u te dane. ³⁶ A reče im i priču: niko ne dere zakrpu od nove haljine i ne stavlja na staru haljinu; inače novu cepa, a staroj ne pristaje zakrpa od nove. ³⁷ I niko ne sipa novo vino u stare mehove; inače će novo vino proderati mehove, ono će se prosuti, a mehovi će propasti; ³⁸ nego novo vino treba sipati u nove mehove. ³⁹ I niko - ko je pio staro - ne želi novo; jer kaže: staro je dobro.