Uvod i posveta Teofilu

¹ Pošto su mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, ² - onako kako nam predaše oni koji su od početka bili očevici i služitelji reči, - ³ naumih i ja - pošto sam sve tačno ispitao od početka - da ti napišem po redu, ugledni Teofile, ⁴ da uvidiš istinitost onoga o čemu si poučen.

Nagoveštaj rođenja Jovana Krstitelja

⁵ U vreme judejskog kralja Iroda beše jedan sveštenik po imenu Zaharija, od Avijine črede, i njegova žena od Aronovih kćeri po imenu Jelisaveta. ⁶ Oboje behu pravedni pred Bogom živeći bez mane po svim zapovestima i naredbama Gospodnjim. ⁷ Dete nisu imali, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje zađoše u godine.

⁸ Kada je on kao sveštenik služio pred Bogom po redu svoje črede, ⁹ po običaju sveštenstva pade na njega kocka da uđe u hram Gospodnji i okadi, ¹⁰ a za vreme kađenja sve mnoštvo naroda molilo se napolju. ¹¹ Tada mu se pojavi anđeo Gospodnji stojeći s desne strane kadionog žrtvenika. ¹² Videvši ga Zaharija se uznemiri i strah ga spopade. ¹³ Ali mu anđeo reče: ne plaši se, Zaharija, jer je uslišana tvoja molitva i tvoja žena Jelisaveta rodiće ti sina, a ti treba da mu nadeneš ime Jovan. ¹⁴ Radovaćeš se i veselićeš se, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju. ¹⁵ Jer će biti velik pred Gospodom, neće piti ni vina ni žestoka pića, a Duha Svetoga napuniće se još u utrobi svoje majke, ¹⁶ te će obratiti mnoge Izrailjeve sinove njihovom Gospodu Bogu. ¹⁷ On će ići pred njim u Ilijinom duhu i sili, da obrati srca otaca prema deci i nepokorne na pravedničku razboritost, da pripremi Gospodu uređen narod. ¹⁸ Zaharija pak reče anđelu: po čemu ću to poznati? Ja sam, naime, star a i žena mi je zašla u godine. ¹⁹ Odgovori anđeo i reče mu: ja sam Gavril koji stoji pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radosnu vest; ²⁰ i, evo, onemećeš i nećeš moći da progovoriš do onoga dana kada će se ovo dogoditi, zato što nisi poverovao mojim rečima koje će se ispuniti u svoje vreme. ²¹ A narod je iščekivao Zahariju i čudio se što se dugo zadržao u hramu. ²² A kada je izišao, nije mogao da im govori, i uvideše da mu se neko javio u hramu. I on im davaše znake glavom i osta nem.

²³ I kad se navršiše dani njegove službe, ode svojoj kući. ²⁴ A posle ovih dana zače njegova žena Jelisaveta i krila se pet meseci govoreći: ²⁵ tako mi je učinio Gospod u vreme kada pogleda na mene da ukloni moju sramotu među ljudima.

Nagoveštaj Isusova rođenja

²⁶ A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u galilejski grad po imenu Nazaret ²⁷ devojci isprošenoj za čoveka po imenu Josifa iz Davidovog doma; devojka se zvala Marija. ²⁸ I ušavši k njoj anđeo reče: raduj se ti što si stekla milost, Gospod je s tobom [blagoslovena si među ženama]. ²⁹ Ona se uplaši na ovu reč i razmišljaše kakav bi to pozdrav bio. ³⁰ Tada joj anđeo reče: ne boj se, Marija; jer si našla milost u Boga. ³¹ I gle, začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. ³² On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, ³³ te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu neće biti kraja. ³⁴ A Marija reče anđelu: kako će to biti kad ne znam muža? ³⁵ Anđeo pak odgovori i reče joj: Duh Sveti doći će na tebe i sila Svevišnjega oseniće te; zato će se to sveto dete zvati Sin Božiji. ³⁶ I vidi, tvoja rođaka Jelisaveta, i ona zače sina u svojoj starosti; ovo je šesti mesec njoj koju zovu nerotkinjom, ³⁷ jer je svaka reč Božija moćna. ³⁸ Na to Marija reče: evo služiteljke Gospodnje; neka mi bude kako si kazao. I anđeo ode od nje.

Susret Marije i Jelisavete

³⁹ U one dane Marija usta i pohita u gorski kraj u jedan Judin grad, ⁴⁰ pa uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Jelisavetu. ⁴¹ Kada Jelisaveta ču Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi, i napuni se Duha Svetoga Jelisaveta, ⁴² te povika iz glasa i reče: blagoslovena si među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje. ⁴³ I otkud mi to da majka moga Gospoda dođe k meni? ⁴⁴ Jer gle, kad glas tvoga pozdrava dođe do mojih ušiju, zaigra dete od radosti u mojoj utrobi. ⁴⁵ I blažena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj je Gospod rekao.

Marijina himna

⁴⁶ Marija pak reče: »Veliča duša moja Gospoda, ⁴⁷ i obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju; ⁴⁸ što pogleda na poniznost svoje služiteljke. Jer, gle, od sada će me svi naraštaji smatrati blaženom; ⁴⁹ što mi velika dela učini Silni, i sveto je njegovo ime, ⁵⁰ i milostiv je od kolena do kolena onima koji ga se boje. ⁵¹ Svojom rukom učini silu, razbi ohole u mislima njihova srca. ⁵² Zbaci vladaoce sa prestola i uzvisi ponizne, ⁵³ gladne nasiti dobrima a bogate otpusti prazne. ⁵⁴ Prihvati Izrailja, svoga slugu, da se seti milosti, ⁵⁵ kao što reče našim očevima, Avraamu i njegovom potomstvu doveka.« ⁵⁶ A Marija osta s njom oko tri meseca, pa se vrati svojoj kući.

Rođenje Jovana Krstitelja

⁵⁷ Jelisaveti pak dođe vreme da rodi i rodi sina. ⁵⁸ I čuše njeni susedi i rođaci da joj je Gospod ukazao veliku milost, te se radovahu s njom. ⁵⁹ A u osmi dan dođoše da obrežu dete, i nazivahu ga Zaharija - po imenu njegovog oca. ⁶⁰ Ali njegova majka progovori i reče: ne, nego će se zvati Jovan. ⁶¹ Rekoše joj: nema nikoga u tvojoj rodbini koji se tako zove. ⁶² I namagnuše njegovom ocu da kaže kako bi on želeo da se dete zove. ⁶³ I zaiska pločicu za pisanje pa napisa: Jovan je njegovo ime. I svi se začudiše. ⁶⁴ A njegova usta i jezik se odmah otvoriše pa govoraše slaveći Boga. ⁶⁵ I strah obuze sve njihove susede, te se u svem brdovitom kraju Judeje govorilo o svemu ovome, ⁶⁶ pa svi koji su čuli primiše to u svoja srca govoreći: šta će to biti od ovoga deteta? Jer ruka Gospodnja beše s njim.

Zaharijina himna i proroštvo

⁶⁷ A Zaharija, njegov otac, napuni se Duha Svetoga i izgovori proročke reči: ⁶⁸ »Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev što je posetio i iskupio svoj narod, ⁶⁹ i podigao nam rog spasenja u domu svoga sluge Davida, ⁷⁰ kao što je obrekao od davnine kroz usta svojih svetih proroka ⁷¹ spasenje od naših neprijatelja i iz ruke svih koji nas mrze, ⁷² da učini milost našim očevima i da se seti svoga svetog saveza, ⁷³ zakletve kojom se zakleo našem ocu Avraamu, da će nam dati ⁷⁴ da mu služimo bez straha izbavljeni od neprijateljske ruke ⁷⁵ u svetosti i pravednosti pred njim u sve naše dane. ⁷⁶ A ti, dete, zvaćeš se prorok Svevišnjega; jer ćeš ići pred Gospodom da pripremiš njegove puteve, ⁷⁷ da naučiš njegov narod da je spasenje u oproštenju njihovih grehova, ⁷⁸ milosrdnim srcem našeg Boga, kojim će nas posetiti svetlost sa visine, ⁷⁹ da zasvetli onima što sede u mraku i senci smrti, da uputi naše noge na put mira«.

⁸⁰ A dete je raslo i jačalo duhom, i bilo je u usamljenosti do dana njegovog istupanja pred Izrailj.