Uvod i posveta Teofilu
1 Pošto su mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, 2 - onako kako nam predaše oni koji su od početka bili očevici i služitelji reči, - 3 naumih i ja - pošto sam sve tačno ispitao od početka - da ti napišem po redu, ugledni Teofile, 4 da uvidiš istinitost onoga o čemu si poučen.
Nagoveštaj rođenja Jovana Krstitelja
5 U vreme judejskog kralja Iroda beše jedan sveštenik po imenu Zaharija, od Avijine črede, i njegova žena od Aronovih kćeri po imenu Jelisaveta. 6 Oboje behu pravedni pred Bogom živeći bez mane po svim zapovestima i naredbama Gospodnjim. 7 Dete nisu imali, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje zađoše u godine.
8 Kada je on kao sveštenik služio pred Bogom po redu svoje črede, 9 po običaju sveštenstva pade na njega kocka da uđe u hram Gospodnji i okadi, 10 a za vreme kađenja sve mnoštvo naroda molilo se napolju. 11 Tada mu se pojavi anđeo Gospodnji stojeći s desne strane kadionog žrtvenika. 12 Videvši ga Zaharija se uznemiri i strah ga spopade. 13 Ali mu anđeo reče: ne plaši se, Zaharija, jer je uslišana tvoja molitva i tvoja žena Jelisaveta rodiće ti sina, a ti treba da mu nadeneš ime Jovan. 14 Radovaćeš se i veselićeš se, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju. 15 Jer će biti velik pred Gospodom, neće piti ni vina ni žestoka pića, a Duha Svetoga napuniće se još u utrobi svoje majke, 16 te će obratiti mnoge Izrailjeve sinove njihovom Gospodu Bogu. 17 On će ići pred njim u Ilijinom duhu i sili, da obrati srca otaca prema deci i nepokorne na pravedničku razboritost, da pripremi Gospodu uređen narod. 18 Zaharija pak reče anđelu: po čemu ću to poznati? Ja sam, naime, star a i žena mi je zašla u godine. 19 Odgovori anđeo i reče mu: ja sam Gavril koji stoji pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radosnu vest; 20 i, evo, onemećeš i nećeš moći da progovoriš do onoga dana kada će se ovo dogoditi, zato što nisi poverovao mojim rečima koje će se ispuniti u svoje vreme. 21 A narod je iščekivao Zahariju i čudio se što se dugo zadržao u hramu. 22 A kada je izišao, nije mogao da im govori, i uvideše da mu se neko javio u hramu. I on im davaše znake glavom i osta nem.
23 I kad se navršiše dani njegove službe, ode svojoj kući. 24 A posle ovih dana zače njegova žena Jelisaveta i krila se pet meseci govoreći: 25 tako mi je učinio Gospod u vreme kada pogleda na mene da ukloni moju sramotu među ljudima.
Nagoveštaj Isusova rođenja
26 A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u galilejski grad po imenu Nazaret 27 devojci isprošenoj za čoveka po imenu Josifa iz Davidovog doma; devojka se zvala Marija. 28 I ušavši k njoj anđeo reče: raduj se ti što si stekla milost, Gospod je s tobom [blagoslovena si među ženama]. 29 Ona se uplaši na ovu reč i razmišljaše kakav bi to pozdrav bio. 30 Tada joj anđeo reče: ne boj se, Marija; jer si našla milost u Boga. 31 I gle, začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. 32 On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, 33 te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu neće biti kraja. 34 A Marija reče anđelu: kako će to biti kad ne znam muža? 35 Anđeo pak odgovori i reče joj: Duh Sveti doći će na tebe i sila Svevišnjega oseniće te; zato će se to sveto dete zvati Sin Božiji. 36 I vidi, tvoja rođaka Jelisaveta, i ona zače sina u svojoj starosti; ovo je šesti mesec njoj koju zovu nerotkinjom, 37 jer je svaka reč Božija moćna. 38 Na to Marija reče: evo služiteljke Gospodnje; neka mi bude kako si kazao. I anđeo ode od nje.
Susret Marije i Jelisavete
39 U one dane Marija usta i pohita u gorski kraj u jedan Judin grad, 40 pa uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Jelisavetu. 41 Kada Jelisaveta ču Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi, i napuni se Duha Svetoga Jelisaveta, 42 te povika iz glasa i reče: blagoslovena si među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje. 43 I otkud mi to da majka moga Gospoda dođe k meni? 44 Jer gle, kad glas tvoga pozdrava dođe do mojih ušiju, zaigra dete od radosti u mojoj utrobi. 45 I blažena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj je Gospod rekao.
Marijina himna
46 Marija pak reče: »Veliča duša moja Gospoda, 47 i obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju; 48 što pogleda na poniznost svoje služiteljke. Jer, gle, od sada će me svi naraštaji smatrati blaženom; 49 što mi velika dela učini Silni, i sveto je njegovo ime, 50 i milostiv je od kolena do kolena onima koji ga se boje. 51 Svojom rukom učini silu, razbi ohole u mislima njihova srca. 52 Zbaci vladaoce sa prestola i uzvisi ponizne, 53 gladne nasiti dobrima a bogate otpusti prazne. 54 Prihvati Izrailja, svoga slugu, da se seti milosti, 55 kao što reče našim očevima, Avraamu i njegovom potomstvu doveka.« 56 A Marija osta s njom oko tri meseca, pa se vrati svojoj kući.
Rođenje Jovana Krstitelja
57 Jelisaveti pak dođe vreme da rodi i rodi sina. 58 I čuše njeni susedi i rođaci da joj je Gospod ukazao veliku milost, te se radovahu s njom. 59 A u osmi dan dođoše da obrežu dete, i nazivahu ga Zaharija - po imenu njegovog oca. 60 Ali njegova majka progovori i reče: ne, nego će se zvati Jovan. 61 Rekoše joj: nema nikoga u tvojoj rodbini koji se tako zove. 62 I namagnuše njegovom ocu da kaže kako bi on želeo da se dete zove. 63 I zaiska pločicu za pisanje pa napisa: Jovan je njegovo ime. I svi se začudiše. 64 A njegova usta i jezik se odmah otvoriše pa govoraše slaveći Boga. 65 I strah obuze sve njihove susede, te se u svem brdovitom kraju Judeje govorilo o svemu ovome, 66 pa svi koji su čuli primiše to u svoja srca govoreći: šta će to biti od ovoga deteta? Jer ruka Gospodnja beše s njim.
Zaharijina himna i proroštvo
67 A Zaharija, njegov otac, napuni se Duha Svetoga i izgovori proročke reči: 68 »Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev što je posetio i iskupio svoj narod, 69 i podigao nam rog spasenja u domu svoga sluge Davida, 70 kao što je obrekao od davnine kroz usta svojih svetih proroka 71 spasenje od naših neprijatelja i iz ruke svih koji nas mrze, 72 da učini milost našim očevima i da se seti svoga svetog saveza, 73 zakletve kojom se zakleo našem ocu Avraamu, da će nam dati 74 da mu služimo bez straha izbavljeni od neprijateljske ruke 75 u svetosti i pravednosti pred njim u sve naše dane. 76 A ti, dete, zvaćeš se prorok Svevišnjega; jer ćeš ići pred Gospodom da pripremiš njegove puteve, 77 da naučiš njegov narod da je spasenje u oproštenju njihovih grehova, 78 milosrdnim srcem našeg Boga, kojim će nas posetiti svetlost sa visine, 79 da zasvetli onima što sede u mraku i senci smrti, da uputi naše noge na put mira«.
80 A dete je raslo i jačalo duhom, i bilo je u usamljenosti do dana njegovog istupanja pred Izrailj.
|
|
|
|
|
|
|
