Mesija ulazi u Jerusalim
(Mt. 21, 1-22; Lk. 19,
28-46)
1 I kad se približiše Jerusalimu, kod Vitfage i Vitanije prema Maslinskoj gori, posla dvojicu svojih učenika, 2 i reče im: idite u selo što je prema vama, i čim uđete u njega naći ćete privezano magare na koje još niko od ljudi nije seo; odrešite ga i dovedite. 3 I ako vam ko kaže: šta to radite? recite: Gospodu je potrebno, i odmah će ga opet poslati ovamo. 4 I odoše i nađoše privezano magare kod vrata, napolju na ulici, i odvezaše ga. 5 A neki od onih što su onde stajali rekoše im: šta radite, što odvezujete magare? 6 A oni im rekoše kao što Isus kaza; i pustiše ih. 7 Tada dovedoše Isusu magare, staviše svoje haljine na njega te sede na njega. 8 I mnogi prostreše svoje haljine po putu, a drugi zeleno granje koje nasekoše u poljima. 9 I koji su išli pred njim i za njim vikahu: »Osana; blagosloven je koji ide u ime Gospodnje; 10 blagosloveno carstvo oca našega Davida, koje dolazi; osana na visinama«. 11 I uđe u Jerusalim, u hram; i razgledavši sve, pošto je već bilo kasno, iziđe s Dvanaestoricom u Vitaniju.
12 A sutradan, kada iziđoše iz Vitanije, ogladne. 13 I videvši iz daleka smokvu koja je imala lišće, dođe - ne bi li što našao na njoj; a kad dođe do nje, ne nađe ništa osim lišća, jer ne beše vreme smokava. 14 Tada prozbori i reče joj: ne jeo niko više roda od tebe do veka. A njegovi učenici slušahu.
15 I dođoše u Jerusalim. I ušavši u hram poče izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova, 16 i ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. 17 I učaše i govoraše im: nije li napisano: »Dom moj zvaće se dom molitve za sve narode«; a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu. 18 A prvosveštenici i književnici čuše i tražahu kako da ga pogube; jer ga se bojahu, sav narod se, naime, oduševljavao njegovom naukom. 19 A uveče izlažaše iz grada.
20 A ujutro prolazeći videše onu smokvu kako se osušila iz korena. 21 A Petar se seti i reče mu: ravi, vidi, osuši se smokva koju si prokleo. 22 Isus odgovori i reče im: imajte veru u Boga. 23 Zaista, kažem vam, ko kaže ovoj gori: digni se i baci se u more, a ne posumnja u svome srcu, nego veruje da će biti ono što govori, biće mu. 24 Zato vam kažem: sve što molite i tražite, verujte da ste primili, i biće vam. 25 I kad stojite moleći se, praštajte ako šta imate protiv koga, da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama vaše greške. [26 Ako vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti grešaka vaših.]
Isusova vlast
(Mt. 21, 23-27; Lk. 20,
1-8)
27 I dođoše opet u Jerusalim. I kad je hodao po hramu priđoše mu prvosveštenici i književnici i starešine, 28 i rekoše mu: kakvom vlašću to činiš? Ili ko ti dade tu vlast da to činiš? 29 A Isus im reče: zapitaću vas jednu reč, i odgovorite mi, pa ću vam kazati kakvom vlašću činim ovo. 30 Beše li Jovanovo krštenje s neba ili od ljudi? Odgovorite mi. 31 A oni razmišljahu među sobom: ako kažemo: s neba, reći će: zašto mu onda ne poverovaste? 32 Nego da kažemo: od ljudi? Bojahu se naroda; jer su svi smatrali da je Jovan bio stvarno prorok. 33 Odgovoriše Isusu i rekoše: ne znamo. A Isus im reče: ni ja vam neću reći kakvom vlašću činim ovo.
|
|
|
|
|
|
|
