Brak i razvod
(Mt. 19, 1-15; Lk. 18, 15-17)

¹ I podiže se odande te dođe u krajeve Judeje i s one strane Jordana, i opet mu se narod pridruži, a on ih poučavaše po svom običaju. ² I prišavši fariseji pitahu ga da li sme čovek da otpusti ženu - kušajući ga. ³ A on im odgovori i reče: šta vam zapovedi Mojsije? ⁴ Oni rekoše: Mojsije je odobrio da se napiše otpusna knjiga i da se žena otpusti. ⁵ No Isus im reče: s obzirom na tvrdoću vašega srca napisa vam ovu naredbu. ⁶ Ali od početka stvorenja Bog ih stvori kao muško i žensko. ⁷ »Zato će čovek ostaviti oca svoga i majku, pa će prionuti uz ženu svoju, ⁸ te će dvoje biti jedno telo«. Stoga nisu više dvoje - nego jedno telo. ⁹ Što, dakle, Bog sastavi, čovek neka ne rastavlja. ¹⁰ I kod kuće opet ga učenici pitahu o tome. ¹¹ On im pak reče: ko otpusti svoju ženu i oženi se drugom, čini preljubu prema njoj; ¹² i ako ona otpusti svoga muža i uda se za drugoga, čini preljubu.

¹³ I donošahu mu dečicu da ih dotakne; ali ih učenici ukoriše. ¹⁴ A Isus videvši negodova i reče im: pustite dečicu da dolaze k meni, ne branite im; jer takvima pripada carstvo Božije. ¹⁵ Zaista, kažem vam: ko ne primi carstva Božijeg kao malo dete, neće ući u njega. ¹⁶ I zagrlivši ih blagoslovi ih, stavljajući ruke na njih.

Bogati mladić
(Mt. 19, 16-30; Lk. 18, 18-30)

¹⁷ I kada iziđe na put pritrča jedan čovek, klekne pred njega i upita ga: dobri učitelju, šta da učinim da nasledim život večni? ¹⁸ A Isus mu reče: što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar - osim jednoga Boga. ¹⁹ Znaš zapovesti: »Ne ubij, ne čini preljube, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne zakidaj, poštuj oca svoga i majku«. ²⁰ No on mu odgovori: učitelju, sve sam to držao od svoje mladosti. ²¹ A Isus ga pogleda, zavole ga i reče mu: jedno ti nedostaje: idi, prodaj sve što imaš i daj siromasima, pa ćeš imati blago na nebu, i dođi, uzmi krst svoj i hajde za mnom. ²² A on se ražalosti na ovu reč i ode tužan, jer imađaše mnoga imanja.

²³ I pogledavši Isus naokolo reče svojim učenicima: kako će imućni ljudi teško ući u carstvo Božije. ²⁴ A učenici se zapanjiše na njegove reči. No Isus opet prozbori i reče im: deco, kako je teško onima koji se uzdaju u imanje ući u carstvo Božije. ²⁵ Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatome da uđe u carstvo Božije. ²⁶ A oni se još više uplašiše govoreći jedan drugome: pa ko može da bude spasen? ²⁷ Isus pogleda na njih i reče: ljudima je to nemogućno, ali Bogu nije; jer Bogu je sve mogućno. ²⁸ Petar poče da mu govori: vidi, mi ostavismo sve i pođosmo za tobom. ²⁹ Isus pak odgovori i reče: zaista, kažem vam, nema nikoga ko ostavi kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili njive radi mene i radi evanđelja, ³⁰ a da ne primi sad stostruko, u ovo vreme kuće, i braću, i sestre, i majke, i decu i njive - uz proganjanja - a u budućem svetu večni život. ³¹ No mnogi prvi biće poslednji i poslednji prvi.

Isus treći put predskazuje svoju smrt
i vaskrsenje
(Mt. 20, 17-28; Lk. 18, 31-34)

³² A kad behu na putu uzlazeći u Jerusalim, iđaše Isus pred njima, i čuđahu se, a koji iđahu za njima bojahu se. I uzevši opet Dvanaestoricu poče im govoriti šta će se njemu dogoditi: ³³ evo, idemo gore u Jerusalim i Sina čovečijeg predaće prvosveštenicima i književnicima, pa će ga osuditi na smrt i predati ga mnogobošcima, ³⁴ i narugaće mu se, ispljuvaće ga, šibaće ga i ubiće ga, a posle tri dana vaskrsnuće.

Častoljublje Zevedejevih sinova

³⁵ I priđoše mu Jakov i Jovan, Zevedejevi sinovi, govoreći mu: učitelju, hoćemo da nam učiniš što te zamolimo. ³⁶ A on im reče: šta hoćete da vam učinim? ³⁷ Oni mu pak rekoše: daj nam da sednemo jedan tebi s desne strane i drugi s leve u slavi tvojoj. ³⁸ No Isus im reče: ne znate šta tražite. Možete li ispiti čašu koju ja pijem, ili krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam? ³⁹ Oni mu odgovoriše: možemo. Tada im Isus reče: čašu koju ja pijem pićete, i bićete kršteni krštenjem kojim se ja krštavam; ⁴⁰ ali sesti meni s desne ili leve strane, to ne dajem ja, nego pripada onima kojima je pripremljeno. ⁴¹ I čuvši desetorica počeše negodovati zbog Jakova i Jovana. ⁴² No Isus ih dozva i reče im: znate da oni koji važe kao vladari naroda gospodare nad njima i njihovi velikaši ih tlače. ⁴³ A među vama nije tako. Nego ko hoće da bude velik među vama, neka bude sluga, ⁴⁴ i ko hoće da bude prvi među vama, neka bude svima sluga; ⁴⁵ jer i Sin čovečiji ne dođe da mu služe, nego da posluži i da dade svoj život kao otkup za mnoge.

Isceljenje slepog Vartimeja
(Mt. 20, 29-34; Lk. 18, 35-43)

⁴⁶ I dođoše u Jerihon. A kad je izlazio iz Jerihona sa svojim učenicima i mnogim narodom, Vartimej, Timejev sin, slepi prosjak, seđaše kraj puta. ⁴⁷ I čuvši da je to Isus Nazarećanin, poče vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse, smiluj se na mene. ⁴⁸ A mnogi su mu pretili - da ućuti; ali on još više vikaše: Sine Davidov, smiluj se na mene. ⁴⁹ Isus stade i reče: pozovite ga. I pozvaše slepca govoreći mu: ne boj se, ustani, zove te. ⁵⁰ A on zbaci svoj ogrtač, skoči i dođe Isusu. ⁵¹ Isus pak prozbori i reče mu: šta hoćeš da ti učinim? A slepac mu reče: ravuni, da progledam. ⁵² Tada mu Isus reče: idi, vera tvoja spasla te je. I odmah progleda i iđaše putem za njim.