Preobraženje
(Mt. 17, 1-13; Lk. 9,
28-36)
2 I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana, te ih same izvede na jednu visoku goru nasamo. I preobrazi se pred njima, 3 pa njegove haljine postaše sjajne i vrlo bele, kako ih suknar na zemlji ne može ubeliti. 4 I pojavi im se Ilija sa Mojsijem, te razgovarahu sa Isusom. 5 A Petar prozbori i reče Isusu: ravi, dobro je da smo ovde, da načinimo tri senice, jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji. 6 Nije, naime, znao šta da kaže; jer behu vrlo uplašeni. 7 I dođe oblak te ih zakloni, a iz oblaka se ču glas: ovo je Sin moj ljubljeni, njega slušajte. 8 I odjednom obazrevši se nikoga više ne videše nego Isusa sama uz sebe.
9 A kada su silazili sa gore, zapovedi im da nikome ne propovedaju šta su videli, dok Sin čovečiji ne ustane iz mrtvih. 10 I držahu čvrsto tu reč, raspravljajući među sobom šta to znači: ustati iz mrtvih. 11 I pitahu ga govoreći: zašto književnici kažu da Ilija treba prvo da dođe? 12 No on im reče: Ilija će prvo doći i sve uspostaviti. A kako je pisano za Sina čovečijeg, da treba mnogo da postrada i da bude prezren? 13 Ali vam kažem da je Ilija došao, i postupiše s njim kako htedoše - kao što je napisano za njega.
Isceljenje padavičara
(Mt. 17, 14-21; Lk. 9,
37-43)
14 I došavši učenicima videše mnogi narod oko njih i književnike kako se prepiru s njima. 15 I čim ga videše, sav se narod prepade, te pritrčaše i pozdravljahu ga. 16 I upita ih: što se prepirete s njima? 17 A jedan iz naroda mu odgovori: učitelju, dovedoh ti svoga sina u kome je nemi duh; 18 i kad ga spopadne, rastrže ga, te baca penu, škrguće zubima i suši se. I rekoh tvojim učenicima da ga isteraju, i ne mogoše. 19 A on im odgovori i reče: o neverni rode, dokle ću biti s vama? Dokle ću vas podnositi? Dovedite ga k meni. 20 I dovedoše mu ga. A kad ga duh vide, odmah rastrza dečaka, te pade na zemlju i valjaše se bacajući penu. 21 Tada zapita njegovog oca: koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: od detinjstva, 22 i često ga baci u vatru i u vodu - da ga upropasti. Nego ako što možeš, smiluj se na nas i pomozi nam. 23 Isus mu pak reče: »Ako možeš« - sve je mogućno onome koji veruje. 24 Odmah povika dečakov otac i reče: verujem, pomozi mome neverju. 25 A Isus videvši da se narod stiče, zapreti nečistom duhu govoreći mu: nemi i gluvi duše, ja ti naređujem, iziđi iz njega i više ne ulazi u njega. 26 I povika, rastrza ga silno i iziđe. I bi kao mrtav, tako da su mnogi govorili da je umro. 27 A Isus ga uhvati za ruku, podiže ga, te usta. 28 A kada dođe kući, pitahu ga njegovi učenici nasamo; zašto mi ne mogosmo da ga isteramo? 29 On im pak reče: ovaj rod može se isterati samo molitvom [i postom].
Isus ponovo predskazuje svoju smrt i
vaskrsenje
(Mt. 17, 22-24; Lk. 9,
43-45)
30 I otišavši odande prolažahu kroz Galileju, i nije hteo da ko dozna; 31 poučavaše, naime, svoje učenike i govoraše im: Sina čovečijeg predaju u ruke ljudske, i ubiće ga, a kad ga ubiju, posle tri dana će vaskrsnuti. 32 No oni ne razumevahu taj govor, te se bojahu da ga upitaju.
Pouka apostola
(Mt. 18, 1-9; Lk. 9,
46-50)
33 I dođoše u Kafarnaum, i kad bi u kući, zapita ih: o čemu ste putem raspravljali? 34 A oni ćutahu; jer su se na putu među sobom prepirali ko je najveći. 35 On pak sede, pozva Dvanaestoricu i reče im: ako ko hoće da bude prvi, neka bude poslednji od svih i svima sluga. 36 I uzevši jedno dete postavi ga među njih, zagrli ga i reče im: 37 ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima; a ko mene prima, ne prima mene, nego onoga koji me je poslao.
38 Reče mu Jovan: učitelju, videsmo jednoga kako u tvoje ime isteruje demone, a ne ide s nama, i branili smo mu, jer nije išao s nama. 39 A Isus reče: ne branite mu; jer nema toga koji će činiti čudo u moje ime i moći odmah zlo da govori o meni; 40 ko, naime, nije protiv nas, za nas je. 41 I ko vas napoji čašom vode zato što ste Hristovi, zaista, kažem vam, neće izgubiti svoje plate. 42 I ko sablazni jednoga od ovih malih koji veruju, bolje bi mu bilo da se obesi magareći žrvanj o vrat njegov i da bude bačen u more. 43 I ako te tvoja ruka sablažnjava, odseci je; bolje ti je da uđeš sakat u život, nego sa dve ruke da odeš u pakao, u oganj neugasivi. [44 gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.] 45 I ako te noga tvoja sablažnjava. odseci je; bolje ti je da uđeš u život hrom, nego da te sa dve noge bace u pakao. [46 gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.] 47 I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga; bolje ti je da uđeš u carstvo Božije s jednim okom, nego da te sa dva oka bace u pakao, 48 gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi. 49 Jer će svaki ognjem biti posoljen. 50 Dobra je so; ali ako so postane neslana, čime ćete je popraviti? Imajte soli u sebi i imajte mira među sobom.
|
|
|
|
|
|
|
