Isus hrani četiri hiljade ljudi
(Mt. 15, 32-39)
1 U one dane kada opet beše mnogo naroda i ne imađahu šta jesti, dozva učenike i reče im: 2 žao me je naroda, što su već tri dana stalno uz mene i nemaju šta da jedu; 3 ako ih otpustim gladne kućama njihovim, malaksaće na putu; neki od njih su došli iz daleka. 4 I odgovoriše mu njegovi učenici: otkud može ko da ih nahrani hlebovima ovde u pustinji? 5 I pita ih: koliko hlebova imate? A oni rekoše: sedam. 6 Tada naredi narodu da poseda po zemlji. I uzevši sedam hlebova, zahvali, izlomi i davaše svojim učenicima da iznesu, i izneše pred narod. 7 I imađahu i malo ribica; i blagoslovivši ih reče da i njih iznesu. 8 I jedoše i nasitiše se, i podigoše sedam kotarica preostalih komada. 9 A beše oko četiri hiljade ljudi. I otpusti ih. 10 I odmah uđe u čamac sa svojim učenicima, te dođe u okolinu Dalmanute.
Fariseji traže znak
Farisejski i Irodov kvasac
(Mt. 16, 1-12; Lk. 11,
16-29)
11 I iziđoše fariseji i počeše da se prepiru s njim, tražeći od njega znak s neba - kušajući ga. 12 No on uzdahnu duhom svojim i reče: što ovaj rod traži znak? Zaista, kažem vam, neće se dati znak ovome rodu. 13 I ostavivši ih opet uđe u čamac i ode na drugu stranu.
14 I zaboraviše da uzmu hleba, te imađahu samo jedan hleb kod sebe u čamcu. 15 I zapovedaše im govoreći: gledajte, čuvajte se od kvasca farisejskog i kvasca Irodova. 16 Oni pak razmišljahu među sobom što hleba nemaju. 17 A Isus saznavši to reče im: što mislite da hleba nemate? Još ne razumete i ne shvatate? Je li okorelo vaše srce? 18 »Oči imate i ne vidite, uši imate i ne čujete«? I ne sećate se, 19 kada izlomih pet hlebova na pet hiljada, koliko kotarica punih komada podigoste? Rekoše mu: dvanaest. 20 Kada sedam hlebova izlomih na četiri hiljade, koliko korpi punih komada podigoste? Rekoše: sedam. 21 I reče im: još ne razumete?
Isceljenje slepoga u Vitsaidi
22 I dođoše u Vitsaidu. I dovedoše mu jednoga slepca, te ga zamoliše da ga dotakne. 23 On uhvati slepca za ruku, izvede ga iz sela i pljunu mu u oči, pa stavi ruke na njega i upita ga: vidiš li šta? 24 I pogledavši reče: vidim ljude gde idu - vidim ih kao drveće. 25 Zatim opet stavi ruke na njegove oči, te progleda i ozdravi, i gledaše sve jasno. 26 I posla ga kući njegovoj govoreći: ni u selo ne ulazi.
Petrovo ispovedanje
Isus predskazuje svoju smrt i vaskrsenje
(Mt. 16, 13-28; Lk. 9,
18-27)
27 I iziđe Isus i njegovi učenici u sela kod Kesarije Filipove. A putem pitaše svoje učenike govoreći im: šta kažu ljudi, ko sam ja? 28 Oni mu rekoše: Jovan Krstitelj, drugi vele da si Ilija, a treći - da si jedan od proroka. 29 No on ih pitaše: a za koga me vi držite? Petar odgovori i reče mu: ti si Hristos. 30 I zapreti im da nikome ne govore o njemu.
31 I poče ih učiti da Sin čovečiji mora mnogo da postrada i da bude odbačen od starešina, prvosveštenika i književnika, da će ga ubiti i posle tri dana će vaskrsnuti. 32 I to govoraše otvoreno. A Petar ga uze nasamo i poče ga koriti. 33 No on se okrenu i videvši svoje učenike ukori Petra i reče: idi od mene, satano, jer ti ne misliš o onom što je božansko nego o onom što je ljudsko.
34 I dozvavši narod sa svojim učenicima reče im: ko hoće za mnom da pođe, neka se odrekne samoga sebe, pa neka ponese krst svoj i ide za mnom. 35 Jer ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga; a ko izgubi svoj život zbog mene i evanđelja, spašće ga. 36 Jer šta koristi čoveku da zadobije sav svet, a život svoj izgubi? 37 Jer šta će čovek dati u zamenu za svoj život? 38 Jer ko se postidi mene i mojih reči u ovom preljubotvornom i grešnom rodu, njega će se postideti i Sin čovečiji kada dođe u slavi svoga Oca sa svetim anđelima.
|
|
|
|
|
|
|
