Isus hrani četiri hiljade ljudi
(Mt. 15, 32-39)

¹ U one dane kada opet beše mnogo naroda i ne imađahu šta jesti, dozva učenike i reče im: ² žao me je naroda, što su već tri dana stalno uz mene i nemaju šta da jedu; ³ ako ih otpustim gladne kućama njihovim, malaksaće na putu; neki od njih su došli iz daleka. ⁴ I odgovoriše mu njegovi učenici: otkud može ko da ih nahrani hlebovima ovde u pustinji? ⁵ I pita ih: koliko hlebova imate? A oni rekoše: sedam. ⁶ Tada naredi narodu da poseda po zemlji. I uzevši sedam hlebova, zahvali, izlomi i davaše svojim učenicima da iznesu, i izneše pred narod. ⁷ I imađahu i malo ribica; i blagoslovivši ih reče da i njih iznesu. ⁸ I jedoše i nasitiše se, i podigoše sedam kotarica preostalih komada. ⁹ A beše oko četiri hiljade ljudi. I otpusti ih. ¹⁰ I odmah uđe u čamac sa svojim učenicima, te dođe u okolinu Dalmanute.

Fariseji traže znak
Farisejski i Irodov kvasac
(Mt. 16, 1-12; Lk. 11, 16-29)

¹¹ I iziđoše fariseji i počeše da se prepiru s njim, tražeći od njega znak s neba - kušajući ga. ¹² No on uzdahnu duhom svojim i reče: što ovaj rod traži znak? Zaista, kažem vam, neće se dati znak ovome rodu. ¹³ I ostavivši ih opet uđe u čamac i ode na drugu stranu.

¹⁴ I zaboraviše da uzmu hleba, te imađahu samo jedan hleb kod sebe u čamcu. ¹⁵ I zapovedaše im govoreći: gledajte, čuvajte se od kvasca farisejskog i kvasca Irodova. ¹⁶ Oni pak razmišljahu među sobom što hleba nemaju. ¹⁷ A Isus saznavši to reče im: što mislite da hleba nemate? Još ne razumete i ne shvatate? Je li okorelo vaše srce? ¹⁸ »Oči imate i ne vidite, uši imate i ne čujete«? I ne sećate se, ¹⁹ kada izlomih pet hlebova na pet hiljada, koliko kotarica punih komada podigoste? Rekoše mu: dvanaest. ²⁰ Kada sedam hlebova izlomih na četiri hiljade, koliko korpi punih komada podigoste? Rekoše: sedam. ²¹ I reče im: još ne razumete?

Isceljenje slepoga u Vitsaidi

²² I dođoše u Vitsaidu. I dovedoše mu jednoga slepca, te ga zamoliše da ga dotakne. ²³ On uhvati slepca za ruku, izvede ga iz sela i pljunu mu u oči, pa stavi ruke na njega i upita ga: vidiš li šta? ²⁴ I pogledavši reče: vidim ljude gde idu - vidim ih kao drveće. ²⁵ Zatim opet stavi ruke na njegove oči, te progleda i ozdravi, i gledaše sve jasno. ²⁶ I posla ga kući njegovoj govoreći: ni u selo ne ulazi.

Petrovo ispovedanje
Isus predskazuje svoju smrt i vaskrsenje
(Mt. 16, 13-28; Lk. 9, 18-27)

²⁷ I iziđe Isus i njegovi učenici u sela kod Kesarije Filipove. A putem pitaše svoje učenike govoreći im: šta kažu ljudi, ko sam ja? ²⁸ Oni mu rekoše: Jovan Krstitelj, drugi vele da si Ilija, a treći - da si jedan od proroka. ²⁹ No on ih pitaše: a za koga me vi držite? Petar odgovori i reče mu: ti si Hristos. ³⁰ I zapreti im da nikome ne govore o njemu.

³¹ I poče ih učiti da Sin čovečiji mora mnogo da postrada i da bude odbačen od starešina, prvosveštenika i književnika, da će ga ubiti i posle tri dana će vaskrsnuti. ³² I to govoraše otvoreno. A Petar ga uze nasamo i poče ga koriti. ³³ No on se okrenu i videvši svoje učenike ukori Petra i reče: idi od mene, satano, jer ti ne misliš o onom što je božansko nego o onom što je ljudsko.

³⁴ I dozvavši narod sa svojim učenicima reče im: ko hoće za mnom da pođe, neka se odrekne samoga sebe, pa neka ponese krst svoj i ide za mnom. ³⁵ Jer ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga; a ko izgubi svoj život zbog mene i evanđelja, spašće ga. ³⁶ Jer šta koristi čoveku da zadobije sav svet, a život svoj izgubi? ³⁷ Jer šta će čovek dati u zamenu za svoj život? ³⁸ Jer ko se postidi mene i mojih reči u ovom preljubotvornom i grešnom rodu, njega će se postideti i Sin čovečiji kada dođe u slavi svoga Oca sa svetim anđelima.