Isus nepriznat u Nazaretu
(Mt. 13, 53-58; Lk. 4,
16-30)
1 I ode odande, te dođe u svoj zavičaj, a učenici njegovi iđahu za njim. 2 A kada bi subota poče učiti u sinagogi. I mnogi koji slušahu divljahu se govoreći: otkuda to ovome i kakva je mudrost što mu je dana? I ruke njegove čine takva čuda? 3 Nije li ovo drvodelja, sin Marijin i brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde kod nas? I sablažnjavahu se o njega. 4 I govoraše im Isus da prorok nije bez časti - sem u postojbini svojoj, i u rodbini svojoj i u kući svojoj. 5 I ne mogaše onde učiniti ni jednoga čuda, sem što izleči malo bolesnika stavivši ruke na njih. 6 I čuđaše se zbog njihovog neverovanja.
Apostolska misija
(Mt. 10, 1-15; Lk. 9, 1-6)
I obilažaše okolna sela učeći. 7 I dozva Dvanaestoricu, poče ih slati po dvojicu, i davaše im vlast nad nečistim duhovima. 8 I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put sem jednoga štapa, ni hleba, ni torbe, ni novca u pojasu, 9 nego obuveni u sandale; i ne oblačite dve haljine. 10 I govoraše im: gde uđete u kuću, ostanite onde, dok ne iziđete odande. 11 A koje mesto vas ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite prašinu sa svojih nogu - za svedočanstvo njima. 12 I otišavši propovedahu da se ljudi pokaju. 13 te isteraše mnoge demone, pomazivahu uljem mnoge bolesnike i lečiše ih.
Smrt Jovana Krstitelja
(Mt. 14, 1-12; Lk. 9, 7-9)
14 I ču kralj Irod, jer se njegovo ime razglasi, i govoraše da je Jovan Krstitelj ustao iz mrtvih, pa zato deluju sile u njemu. 15 Drugi pak govorahu da je Ilija; a neki govorahu da je prorok, kao jedan od proroka. 16 A Irod čuvši reče: Jovan, kome sam odsekao glavu, on usta iz mrtvih.
17 Irod, naime, posla i uhvati Jovana, te ga sveza u tamnici zbog Irodijade žene svoga brata Filipa, što se oženi njome. 18 Jer Jovan govoraše Irodu: ne smeš ti imati žene brata svoga. 19 A Irodijada beše kivna na njega i htede ga ubiti, ali nije mogla. 20 Jer se Irod bojaše Jovana, znajući ga kao čoveka pravedna i sveta, te ga čuvaše. I saslušavši ga beše u neprilici; ipak ga je rado slušao. 21 I kada dođe pogodan dan, kada Irod na svoj rođendan priredi čast svojim velikašima, vojvodama i prvacima galilejskim, 22 uđe Irodijadina kći, te zaigra i ugodi Irodu i gostima. A kralj reče devojci: zatraži od mene što god hoćeš i daću ti. 23 I zakle joj se: što god zaišteš od mene daću ti - do polovine svoga kraljevstva. 24 Ona pak izišavši reče svojoj majci: šta da zatražim? A ona reče: glavu Jovana Krstitelja. 25 I odmah ušavši brzo kralju zaiska govoreći: hoću da mi odmah daš na tanjiru glavu Jovana Krstitelja. 26 I sneveseli se kralj vrlo, ali zbog zakletve i gostiju ne htede da je odbije. 27 I odmah posla kralj dželata i naredi da donese Jovanovu glavu. I otišavši odseče mu glavu u tamnici, 28 i donese njegovu glavu na tanjiru i dade je devojci, a devojka je dade svojoj majci. 29 A učenici njegovi čuvši dođoše i uzeše njegovo telo i metnuše ga u grob.
Isus hrani pet hiljada ljudi
(Mt. 14, 13-36; Lk. 9,
10-17; Jn. 6, 1-21)
30 I skupiše se apostoli oko Isusa,te mu javiše sve što učiniše i poučiše. 31 I reče im: hajdete vi samosami u pust kraj pa se odmorite malo. Jer dolažahu i odlažahu mnogi, te nisu imali vremena ni da jedu. 32 I odoše čamcem na pusto mesto nasamo. 33 I videše ih kako odlaze i doznaše mnogi, pa se stekoše onde pešice iz svih gradova i stigoše pre njih.
34 I izišavši vide mnogi narod, te se sažali na njih, jer behu kao ovce bez pastira, i poče ih učiti mnogo. 35 I pošto je vreme prilično poodmaklo, priđoše mu učenici njegovi i rekoše: mesto je pusto, a već je kasno. 36 Otpusti ih neka idu u okolna sela i zaseoke i kupe sebi šta će jesti. 37 A on im odgovori i reče: dajte im vi da jedu. Rekoše mu: da odemo i da kupimo hleba za dve stotine dinara, pa da im damo da jedu? 38 A on im reče: koliko hlebova imate? Idite, vidite. I doznavši rekoše: pet, i dve ribe. 39 I naredi im da se svi posade po grupama na zelenoj travi. 40 I posadiše se u grupama po stotinu i po pedeset. 41 I uzevši onih pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo, blagoslovi i izlomi hlebove, te ih davaše učenicima da metnu pred njih; i one dve ribe razdeli svima. 42 I jedoše svi i nasitiše se. 43 I podigoše punih dvanaest kotarica komađa hleba i riba. 44 A onih što jedoše hlebove beše pet hiljada ljudi.
Isus hoda po vodi
45 I odmah natera svoje učenike da uđu u čamac i da idu napred na drugu stranu prema Vitsaidi, dok on otpusti narod. 46 I oprostivši se od njih ode na brdo da se pomoli. 47 A kada nasta veče, čamac beše nasred mora a on sam na zemlji. 48 I videvši ih kako se muče veslajući, jer im beše protivan vetar, oko četvrte noćne straže dođe k njima idući po moru; i htede da ih mimođe. 49 A oni videvši ga kako ide po moru, pomisliše da je utvara, te povikaše; 50 jer ga svi videše i uplašiše se. No on ih odmah oslovi i reče im: budite hrabri, ja sam, ne bojte se. 51 I uđe k njima u čamac, i presta vetar. I divljahu se u sebi veoma; 52 jer ne razumeše čuda sa hlebovima, nego im srce beše okorelo.
53 I prešavši na zemlju dođoše u Genisaret i pristaše. 54 I kad iziđoše iz čamca, odmah ga poznaše, 55 optrčaše sav onaj kraj i počeše donositi bolesnike na posteljama gde su čuli da je on. 56 I gde god je ulazio u sela ili gradove ili zaseoke, na trgovima stavljahu bolesnike i moljahu ga da dotaknu bar rese njegove haljine. I koji god ga dotakoše behu spaseni.
|
|
|
|
|
|
|
