¹ I dođoše na drugu stranu mora u kraj gerasinski. ² I kad iziđe iz čamca, odmah mu iz grobova iziđe u susret čovek sa nečistim duhom, ³ koji stanovaše u grobovima, i niko ga više nije mogao ni lancem svezati, ⁴ jer je mnogo puta bio vezan u okove i lance, pa je pokidao lance i polomio okove, i niko nije mogao da ga ukroti. ⁵ I stalno beše u grobovima i brdima, danju i noću, vičući i bijući se kamenjem. ⁶ I videvši Isusa izdaleka, potrča i pade pred njim ničice, 7 te povika veoma glasno: šta ja imam s tobom, Isuse Sine Boga najvišega? Zaklinjem te Bogom, nemoj me mučiti. ⁸ Jer mu govoraše: iziđi, duše nečisti, iz čoveka. ⁹ I pitaše ga: kako ti je ime? I reče mu: Legion mi je ime, jer nas je mnogo. ¹⁰ I moljaše ga mnogo da ih ne istera iz onog kraja. ¹¹ A onde, prema brdu, paslo je veliko krdo svinja. ¹² I zamoliše ga govoreći: pošalji nas u svinje, da uđemo u njih. ¹³ I dopusti im. I izišavši nečisti duhovi uđoše u svinje, i navali krdo niz strmen u more, oko dve hiljade, i udaviše se u moru. ¹⁴ A pastiri njihovi pobegoše i javiše u gradu i po selima; te dođoše da vide šta se dogodilo. ¹⁵ I dođoše Isusu i videše besomučnoga, koji je imao Legiona, kako sedi obučen i pametan, te se uplašiše. ¹⁶ A očevidci im ispričaše kako se dogodi besomučnome i o svinjama. ¹⁷ I počeše ga moliti da ode iz njihovog kraja. ¹⁸ A kada Isus uđe u čamac, zamoli ga onaj koga je mučio đavo da bude s njim. ¹⁹ I ne dopusti mu, nego mu reče: idi kući svojima i javi im šta ti je učinio Gospod i kako se smilovao na tebe. ²⁰ I ode i poče propovedati u Dekapolju šta mu učini Isus i svi se divljahu.

Vaskrsenje Jairove kćeri i isceljenje krvotočive žene
(Mt. 9, 18-26; Lk. 8, 41-56)

²¹ I pošto Isus opet pređe čamcem na drugu stranu, okupi se mnogi narod oko njega, i beše kraj mora. ²² I dođe jedan od starešina sinagoga, po imenu Jair, pa videvši ga pade pred noge njegove, ²³ i moljaše ga mnogo govoreći: moja ćerka je na samrti, dođi, stavi ruke na nju, da bude spasena i da oživi. ²⁴ I ode s njim. A mnogi narod iđaše za njim i gurahu ga.

²⁵ I žena neka koja je bolovala od tečenja krvi dvanaest godina, ²⁶ mnogo propatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala, a ništa se nije spomogla, nego joj još gore bilo, ²⁷ čuvši o Isusu, dođe između naroda s leđa i dotače njegovu haljinu; ²⁸ jer govoraše: ako samo dotaknem njegove haljine, biću spasena. ²⁹ I odmah presahnu izvor njene krvi, te oseti u telu da je izlečena od svoje muke. ³⁰ A Isus osetivši odmah u sebi da sila iziđe iz njega, okrenu se u narodu i reče: ko mi dotače haljine? ³¹ Učenici pak njegovi rekoše: gledaš narod kako te tiska i govoriš: ko me dotače? ³² I obaziraše se da vidi onu koja to učini. ³³ A žena znajući šta joj se dogodilo, dođe sa strahom i trepetom, te pade pred njim i reče mu svu istinu. ³⁴ A on joj reče: kćeri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.

³⁵ Dok je on još govorio, dođoše od starešine sinagoge govoreći: umrla je kći tvoja; što još mučiš učitelja? ³⁶ A Isus, ne obazrevši se na reč koju govorahu, reče starešini sinagoge: ne boj se, samo veruj. ³⁷ I ne dopusti nikome da ide s njim sem Petru, Jakovu i Jovanu, bratu Jakovljevu. ³⁸ I dođoše u kuću starešininu, te vide vrevu i ljude kako plaču i nariču mnogo, ³⁹ pa ušavši reče im: što vičete i plačete? Dete nije umrlo nego spava. ⁴⁰ I ismevahu ga. A on istera sve, uze oca detinjeg i majku i svoje pratioce, pa uđe gde beše dete. ⁴¹ I uhvativši ruku deteta reče joj: talita kum, što prevedeno znači: devojčice, tebi govorim, ustani. ⁴² I odmah usta devojčica i hodaše; beše joj, naime, dvanaest godina. I odmah se veoma zaprepastiše. ⁴³ I zapovedi im strogo da niko ne dozna ovo, i reče da joj dadu da jede.

 

B
O
G
 
T
E
 
V
O
L
I
 
 

♥
:)