Priče
(Mt. 13, 1-32; Lk. 8, 4-18;
13, 18-19)
1 I opet poče učiti kraj mora. I okupi se oko njega silan narod, tako da je ušao u čamac i sedeo na moru, a sav narod beše na zemlji kod mora. 2 I učaše ih mnogo u pričama, i govoraše im u nauci svojoj: 3 slušajte! Eto, iziđe sejač da seje. 4 I kad je sejao, jedno seme pade kraj puta, i dođoše ptice te ga pozobaše. 5 Drugo pade na kamenito tle, gde nemaše mnogo zemlje, i odmah izniče, jer nemaše duboke zemlje. 6 A kada sunce iziđe, bi sprženo, i kako nemaše korena - usahnu. 7 Treće pade u trnje, i naraste trnje te ga uguši, i ne donese roda. 8 Četvrta pak padoše u dobru zemlju, i davahu rod koji je napredovao i rastao, i donese tridesetostruko i šezdesetostruko i stostruko. 9 I reče: ko ima uši da sluša, neka sluša.
10 A kada bi sam, pitahu ga za priče oni koji behu oko njega s Dvanaestoricom. 11 I reče im: vama je dana tajna carstva Božijeg; a onima koji su napolju sve biva u pričama, 12 da »gledajući gledaju i ne vide, i slušajući slušaju i ne razumeju, da se ne obrate i oprošteno im bude«. 13 I reče im: ne razumete ove priče, a kako ćete shvatiti sve priče? 14 Sejač seje reč. 15 Ovi su kraj puta posejani, gde se seje reč, i kada je čuju, odmah dolazi satana i uzima reč posejanu u njima. 16 I ovi su slično posejani na kamenitom tlu, koji kada čuju reč, odmah je s radošću primaju, 17 i nemaju korena u sebi, nego su nestalni, pa kad dođe do nevolje ili gonjenja zbog reči, odmah se sablazne. 18 A drugi su, što su posejani u trnju; to su oni koji reč čuše, 19 i svetske brige, te prevara bogatstva i žudnje za drugim stvarima uvlače se i guše reč, te neplodna biva. 20 A oni što su posejani na dobroj zemlji, slušaju i primaju reč, pa donose rod tridesetostruko i šezdesetostruko i stostruko.
21 I reče im: da li se svetiljka pali da se stavi pod mericu ili pod krevet, a ne da se stavi na svećnjak? 22 Jer ništa nije skriveno što se ne bi otkrilo; niti što bi tajno, a da ne iziđe na videlo. 23 Ko ima uši da sluša, neka sluša.
24 I reče im: pazite šta slušate. Kakvom merom merite, biće vam odmereno, i dodaće se vama koji slušate. 25 Jer ko ima - njemu će se dati; a ko nema - i što ima uzeće se od njega.
26 I govoraše: tako je carstvo Božije kao kad čovek baci seme na zemlju, 27 i spava i ustaje noću i danju, a seme niče i raste - sam ne zna kako. 28 Zemlja sama od sebe donosi rod, prvo stabljiku, zatim klas, onda puno žita u klasu. 29 A kad rod dopusti, odmah šalje srp, jer je žetva nastala.
30 I govoraše: kako ćemo uporediti carstvo Božije, ili u kojoj priči da ga izložimo? 31 Kao gorušičino zrno, koje kad se poseje u zemlju, manje je od svih semena na zemlji, 32 a kad ga poseju, izrasta i biva veće od sveg povrća, te razvija velike grane, tako da ptice nebeske mogu da se gnezde u njegovoj senci. 33 I kazivaše im reč u mnogim takvim pričama, koliko su mogli da slušaju. 34 A bez priče im ne govoraše, no svojim učenicima nasamo sve objašnjavaše.
Stišavanje bure
Isceljenje besomučnog Gerasinca
(Mt.
8, 18-9, 1; Lk. 8, 22-39)
35 I reče im onoga dana uveče: pređimo na drugu stranu. 36 I otpustivši narod uzeše ga kako beše u čamcu, i drugi čamci behu s njim. 37 I nasta velika oluja, i valovi zapljuskivahu u čamac, tako da se čamac već punio. 38 A on na krmi spavaše na uzglavlju. I probudiše ga, te mu rekoše: učitelju, zar ne mariš što propadamo? 39 I ustavši zapreti vetru i reče moru: ćuti, umukni. I presta vetar, te bi tišina velika. 40 I reče im: što ste tako plašljivi? Kako nemate vere? 41 I veoma se uplašiše, te govorahu jedan drugome: ta ko je ovaj, da mu se i vetar i more pokoravaju?
|
|
|
|
|
|
|
