Propoved Jovana Krstitelja
(Mt. 3, 1-12; Lk. 3, 3-18;
Jn. 1, 19-31)
1 Početak evanđelja o Isusu Hristu, Sinu Božijem. 2 Kao što je napisano u proroka Isaije: »Gle, ja šaljem vesnika svoga pred lice tvoje, koji će pripremiti put tvoj. 3 Glas onoga što viče u pustinji: pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove.« 4 Pojavi se Jovan krsteći u pustinji i propovedajući pokajničko krštenje za oproštaj greha. 5 I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i svi Jerusalimljani, i on ih krštavaše u reci Jordanu, pri čemu oni ispovedahu svoje grehe. 6 A Jovan beše obučen u haljinu od kamilje dlake i imaše kožni pojas oko svojih bedara, i jeđaše skakavce i divlji med. 7 I propovedaše govoreći: za mnom dolazi jači od mene, pred kim nisam dostojan da se sagnem i odrešim remena na obući njegovoj. 8 Ja vas krstih vodom, a on će vas krstiti Duhom Svetim.
Isusovo krštenje i kušanje
(Mt. 3, 13-4, 11; Lk. 3,
21-22; 4, 1-13; Jn. 1,
32-34)
9 I u to vreme dođe Isus iz Nazareta galilejskog, te ga Jovan krsti u Jordanu. 10 I odmah izlazeći iz vode, vide otvorena nebesa i Duha gde silazi na njega kao golub. 11 I ču se glas sa nebesa: ti si Sin moj ljubljeni, ti si po mojoj volji. 12 I odmah ga Duh izvede u pustinju. 13 I beše u pustinji četrdeset dana, kušan od satane, i beše sa zverima, i anđeli mu služahu.
Poziv prvih učenika
(Mt. 4, 12-22; Lk. 4,
14-15; 5, 1-11)
14 A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući evanđelje Božije 15 i govoreći da se ispunilo vreme i približilo carstvo Božije; pokajte se i verujte u evanđelje.
16 I hodajući pored Galilejskog mora, vide Simona i Andreju, brata Simonova, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari. 17 I reče im Isus: hajdete za mnom, pa ću učiniti da postanete ribari ljudski. 18 I odmah ostavivši mreže pođoše za njim. 19 I otišavši malo dalje, vide Jakova Zevedejeva i Jovana brata njegova, i njih u čamcu gde krpe mreže, te ih odmah pozva. 20 I ostaviše oca svoga Zevedeja u čamcu sa najamnicima pa odoše za njim.
Isusova propoved u Kafarnaumu i Galileji,
čuda
(Mt. 8,14-16; Lk. 4,
31-44)
21 I dođoše u Kafarnaum; i odmah u subotu, ušavši u sinagogu, učaše. 22 I divljahu se njegovoj nauci; jer ih učaše kao onaj koji ima vlast, a ne kao književnici. 23 Uto beše u njihovoj sinagogi čovek sa nečistim duhom, te povika govoreći: 24 ah! Šta imamo mi s tobom, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas upropastiš. Znam te ko si, svetac Božiji. 25 I zapreti mu Isus: umukni i iziđi iz njega. 26 I istrza ga nečisti duh, povika veoma glasno i iziđe iz njega. 27 I svi se zaprepastiše, tako da su pitali jedan drugoga govoreći: šta je ovo? Nova nauka puna sile; zapoveda i nečistim duhovima i pokoravaju mu se. 28 I odmah se raširi glas o njemu na sve strane po svoj okolini galilejskoj.
29 I čim iziđe iz sinagoge, dođe u Simonovu i Andrejinu kuću sa Jakovom i Jovanom. 30 A Simonova tašta ležaše u groznici, i odmah mu kazaše za nju. 31 I prišavši uhvati je za ruku i podiže je; i pusti je groznica, te im služaše. 32 A uveče, kada sunce zađe, donošahu mu sve bolesnike i besomučne. 33 I sav grad beše okupljen kod vrata. 34 I izleči mnoge koji su patili od različitih bolesti, i izagna mnoge demone, i ne dozvoljavaše demonima da govore, jer su ga znali. 35 A ujutro, dok je još bilo sasvim mračno, usta, iziđe i ode u pusto mesto, te se onde moljaše. 36 I požuri za njim Simon sa svojim društvom, 37 i našavši ga rekoše mu: svi te traže. 38 I reče im: hajdemo drugde u obližnja mesta, da i tamo propovedam; jer za to iziđoh. 39 I dođe, propovedajući u njihovim sinagogama po svoj Galileji i izgoneći demone.
Očišćenje gubavca
(Mt. 8, 2-4; Lk. 5, 12-16)
40 I dođe k njemu gubavac moleći ga i klečeći govoraše mu: ako hoćeš, možeš da me očistiš. 41 I smilovavši se, pruži svoju ruku, dohvati ga i reče mu: hoću, budi čist. 42 I odmah otide s njega guba i bi očišćen. 43 I zapretivši mu, odmah ga otpusti, 44 i reče mu: gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi, pokaži se svešteniku i prinesi za svoje očišćenje što je Mojsije zapovedio, za svedočanstvo njima. 45 A ovaj otišavši poče mnogo propovedati i razglašavati događaj, tako da Isus nije više mogao da uđe u grad javno, nego je bio napolju po pustim mestima; i dolažahu k njemu sa svih strana.
|
|
|
|
|
|
|
