Isceljenje uzetoga
(Mk. 2, 1-12; Lk. 5, 17-26)

¹ I ušavši u čamac pređe i dođe u svoj grad. ² I gle, donesoše mu uzetoga koji je ležao na postelji. I kad vide Isus njihovu veru, reče uzetome: ne boj se, sinko, opraštaju ti se tvoji gresi. ³ I gle, neki od književnika rekoše u sebi: ovaj huli na Boga. ⁴ A Isus, pošto je znao njihove misli, reče: zašto zlo mislite u svojim srcima? ⁵ Jer šta je lakše, reći: opraštaju ti se tvoji gresi, ili reći: ustani i hodaj? ⁶ Ali da znate da Sin čovečiji ima vlast na zemlji da oprašta grehe - reče tada uzetome: ustani, podigni svoju postelju i idi kući svojoj. ⁷ I ustavši ode kući svojoj. ⁸ A narod, kada vide, poboja se i proslavi Boga koji je takvu vlast dao ljudima.

Matejev poziv
(Mk. 2, 13-22; Lk. 5, 27-38)

⁹ A kada Isus ode odande, vide čoveka gde sedi na carinarnici, po imenu Mateja, i reče mu: hajde za mnom. I ustavši pođe za njim. ¹⁰ A kada je on ležao za trpezom u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i ležahu za trpezom sa Isusom i njegovim učenicima. ¹¹ Fariseji pak videvši to govorahu njegovim učenicima: zašto vaš učitelj jede sa carinicima i grešnicima? ¹² A on čuvši reče: lekar nije potreban zdravima nego bolesnima. ¹³ Nego idite i naučite šta znači: »Milosti hoću, a ne žrtve«. Jer ne dođoh da pozovem pravednike nego grešnike.

¹⁴ Tada mu priđoše Jovanovi učenici govoreći: zašto mi i fariseji postimo, a tvoji učenici ne poste? ¹⁵ A Isus im reče: mogu li svatovi tugovati dok je mladoženja sa njima? Doći će dani kada će se oteti od njih mladoženja, i tada će postiti. ¹⁶ Niko ne stavlja zakrpu od novoga sukna na staru haljinu; jer zakrpa njegova dere od haljine i rascep gori biva. ¹⁷ Niti se sipa novo vino u stare mehove; inače se mehovi cepaju, vino se prosipa i mehovi propadaju; nego se novo vino sipa u nove mehove, pa se oboje sačuva.

Vaskrsenje Jairove kćeri i isceljenje krvotočive žene
(Mk. 5, 22-43; Lk. 8, 14-56)

¹⁸ Dok im je on to govorio, gle starešina jedan prišavši klanjaše mu se govoreći: moja kći sada umre; nego dođi i stavi svoju ruku na nju i oživeće. ¹⁹ I usta Isus i njegovi učenici te pođoše za njim.

²⁰ I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, prišavši odstraga dotače rese njegove haljine. ²¹ Jer govoraše u sebi: ako samo dotaknem njegovu haljinu, biću spasena. ²² A Isus se okrenu i videvši je reče: ne boj se, kćeri, vera tvoja spasla te je. I bi spasena žena od onoga časa.

²³ I kad Isus dođe u starešininu kuću, vide svirače i narod gde viče, ²⁴ i reče: uklonite se, jer devojčica nije umrla, nego spava. I ismevahu ga. ²⁵ A kada istera narod, uđe i uhvati je za ruku, i usta devojčica. ²⁶ I ode glas o ovome po celoj onoj zemlji.

Isceljenje dvojice slepih

²⁷ I kada je Isus odlazio odande, pođoše za njim dva slepca vičući i govoreći: smiluj se na nas, sine Davidov. ²⁸ A kada dođe u kuću, priđoše mu slepci, i reče im Isus: verujete li da mogu to učiniti? Rekoše mu: da, Gospode. ²⁹ Tada dotače njihove oči govoreći: neka vam bude po veri vašoj. ³⁰ I otvoriše se njihove oči. I zapreti im Isus govoreći: gledajte da niko ne dozna. ³¹ A oni izišavši razglasiše ga po celoj onoj zemlji.

Isceljenje nemog i besomučnog čoveka

³² A kada su oni izlazili, gle, privedoše mu čoveka nema i besomučna. ³³ I pošto je demon isteran, progovori nemi, i zadivi se narod govoreći: nikada se tako šta ne vide u Izrailju. ³⁴ A fariseji govorahu: pomoću demonskog starešine izgoni demone.

³⁵ I obilažaše Isus sve gradove i sela, učeći u sinagogama njihovim i propovedajući evanđelje o carstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć. ³⁶ I videvši narod, sažali se na njega, jer beše izmučen i klonuo kao ovce bez pastira. ³⁷ Tada reče svojim učenicima: žetve je mnogo, a radnika malo. ³⁸ Molite dakle gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.