¹ Kad Izak ostarje i oči mu potamnješe, da nije mogao više vidjeti, dozva starijega sina svojega Ezava i reče mu: "Sine moj!" On mu odgovori: "Evo me!"

² Tada reče on: "Vidiš, ostario sam i ne znam, kad ću umrijeti.

³ Uzmi sad oružje svoje, tobolac svoj i luk svoj, izađi van u pustinju i ulovi mi komad divljačine!

⁴ Priredi mi od toga tečno jelo, kako to ja volim, i donesi mi to! Tada ću jesti, i duša će te moja za to blagosloviti, prije nego umrem."

⁵ A Rebeka je bila čula, kad je Izak tako govorio sa sinom svojim Ezavom. I Ezav izađe u pustinju, da ulovi divljačine i donese kući.

⁶ Tada reče Rebeka sinu svojemu Jakovu: "Čula sam, kako otac tvoj reče bratu tvojemu Ezavu:

⁷ 'Donesi mi komad divljačine i priredi mi tečno jelo, da mogu jesti i tebe pred Gospodom blagosloviti, prije nego umrem.'

⁸ Nego sada, sine moj, poslušaj savjet, što ću ti ga dati!

⁹ Otidi k stadu i donesi mi odanle dva lijepa jareta, a ja ću od njih prirediti tečno jelo ocu tvojemu, kako on to voli.

¹⁰ Onda ćeš donijeti ocu svojemu da jede, pa da te blagoslovi, prije nego umre."

¹¹ A Jakov reče materi svojoj Rebeki: "Gle, moj je brat Ezav čovjek rutav, a ja sam gladak.

¹² Može biti da me opipa otac moj, pa onda da ispadnem pred njim kao varalica, i tako bih navukao na sebe prokletstvo mjesto blagoslova."

¹³ A mati njegova odgovori mu: "Na me neka padne to prokletstvo tvoje, sine moj! Poslušaj savjet moj, otidi i donesi mi!"

¹⁴ On tada ode i donese materi svojoj. Mati njegova priredi od toga tečno jelo, kako je to volio otac njegov.

¹⁵ Nato donese Rebeka najbolje haljine starijeg sina svojega Ezava, što ih je imala u kući kod sebe, i obuče ih mlađem sinu svojemu Jakovu.

¹⁶ kožice jareće ovi mu oko ruku i oko vrata glatkoga.

¹⁷ Tada dade sinu svojemu Jakovu u ruke tečno jelo s kruhom, što ga je bila priredila.

¹⁸ Tako uniđe on k ocu svojemu i reče: "Oče moj!" On odgovori: "Evo me! Tko si ti, sine moj?"

¹⁹ Jakov reče ocu svojemu: "Ja sam Ezav, prvorođenac tvoj; učinio sam, kako si mi naložio. Sjedi uspravo i jedi divljačine moje, i onda me blagoslovi!"

²⁰ A Izak upita sina svojega: "Kako si mogao tako brzo nešto naći, sine moj?" On odgovori: "Gospod, Bog tvoj, dade milost, te istrča preda me."

²¹ Ali Izak reče Jakovu: "Stupi bliže, da te opipam, sine moj, da li si ti zaista sin moj Ezav ili ne!"

²² Jakov pristupi k ocu svojemu Izaku, i on ga opipa i reče: "Glas je doduše Jakovljev, ali ruke su ruke Ezavove."

²³ I ne poznade ga, jer su ruke njegove bile rutave kao ruke brata njegova Ezava. Pošto ga je pozdravom blagoslova pozdravio,

²⁴ Upita opet: "Ti si dakle doista sin moj Ezav?" On odgovori: "Jesam."

²⁵ Tada on reče: "Onda mi donesi, da jedem divljačine sina svojega i da te tada blagoslovim!" Jakov mu donese, i on je jeo. Tada donese vina, i on je pio.

²⁶ Nato mu reče otac njegov Izak: "Hodi ovamo, sine moj, i poljubi me!"

²⁷ On pristupi i poljubi ga. Kad on osjeti miris haljina njegovih, blagoslovi ga govoreći: "Zaista, miris sina mojega jest kao miris polja, kad ga blagoslovi Gospod.

²⁸ Bog ti dao rose nebeske i zemlje rodne i vina i žita izobilja!

²⁹ I narodi se pred tobom pregibali! Bio gospodar bradi svojoj, i klanjali se tebi sinovi matere tvoje! Proklet bio, koji tebe proklinje! A blagoslovljen bio, koji tebe blagoslivlja!"

³⁰ Kad je Izak bio završio blagoslov nad Jakovom, a Jakov jedva Što je bio otišao ispred oca svojega Izaka, vrati se brat njegov Ezav iz lova.

³¹ I on priredi tečno jelo, donese ocu svojemu i reče ocu svojemu: "Sjedni uspravo, oče dragi i jedi divljačine sina svojega, da me onda mogneš blagosloviti!

³² Tada ga upita otac njegov Izak: "Tko si ti?" On reče: "Ja san sin tvoj, prvorođenac tvoj, Ezav."

³³ Izak se neizmjerno uplaši i povika: "A tko je bio onaj, koji ulovi divljačinu i donese mi je? Ja sam jeo od svega, prije nego ti dođe, i njega sam blagoslovio, i on će tako ostati blagoslovljen!"

³⁴ Kad Ezav razabra riječi oca svojega, zavrisnu gorko iza glasa i zamoli oca svojega: "Blagoslovi i mene, oče dragi!"

³⁵ On odgovori: "Dođe brat tvoj s prijevarom i odnese ti blagoslov."

³⁶ Tada on reče: "Pravo mu se dalo ime Jakov. Već dvaput me prevari: moje pravo prvorodstva uze mi, a sad mi eto još ote i blagoslov." Tada upita: "Zar nijesi za mene sačuvao nikakva blagoslova?"

³⁷ Izak odgovori Ezavu: "Eto, postavih ga tebi za gospodara i svu braću njegovu dadoh mu za sluge, i opskrbih ga žitom i vinom. Pa što bih sad još mogao učiniti za tebe, sine dragi?"

³⁸ Ezav reče ocu svojemu: "Zar imaš samo jedan blagoslov, oče dobri? Blagoslovi i mene, oče dragi!" I Ezav stade glasno plakati.

³⁹ Tada mu otac njegov Izak progovori: "Eto, daleko od rodne zemlje bit će prebivalište tvoje i daleko od rose nebeske odozgor.

⁴⁰ Od mača svojega živjet ćeš i bratu ćeš svojemu služiti. Otrgneš li se, jaram ćeš njegov stresti s vrata svojega."

⁴¹ Ezav posta neprijatelj Jakovu zbog blagoslova, što mu ga je bio dao otac njegov, i reče Ezav: "Naskoro dolazi vrijeme, da će se žaliti oca mojega; tada ću ubiti brata svojega Jakova."

⁴² I kad Rebeka saznade za tu izjavu starijeg sina svojega Ezava, dade dozvati mlađeg sina svojega Jakova i reče mu: "Slušaj, brat tvoj Ezav hoće da ti se osveti i da te ubije,

⁴³ Nego, sine dragi, poslušaj savjet moj; ustani i bježi k bratu mojemu Labanu u Haran!

⁴⁴ Ostani jedno vrijeme kod njega, dok se slegne srdžba brata tvojega!

⁴⁵ Čim se gnjev brata tvojega odvrati od tebe i on zaboravi, što si mu učinio, poslat ću po tebe i odanle te dovesti ovamo. Zašto bih vas obojicu izgubila u jedan dan?"

⁴⁶ Potom reče Rebeka Izaku: "Omrznuo mi je život zbog kćeri Hetovih. Ako i Jakov uzme sebi za ženu jednu takvu Hetovku, jednu između kćeri u zemlji, onda što imam još od života?"