¹ Evo vam, ljubazni, već pišem drugu poslanicu u kojima budim napominjanjem vaš čisti razum,

² Da se opominjete reči koje su napred kazali sveti proroci, i zapovesti svojih apostola od Gospoda i Spasa.

³ I ovo znajte najpre da će u poslednje dane doći rugači koji će živeti po svojim željama,

⁴ I govoriti: Gde je obećanje dolaska njegovog? Jer otkako oci pomreše sve stoji tako od početka stvorenja.

⁵ Jer navalice neće da znadu da su nebesa bila od pre i zemlja iz vode i usred vode Božijom reči.

⁶ Zato tadašnji svet bi vodom potopljen i pogibe.

⁷ A sadašnja nebesa i zemlja tom istom reči zadržana su te se čuvaju za dan strašnog suda i pogibli bezakonih ljudi.

⁸ Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljadu godina, i hiljadu godina kao jedan dan.

⁹ Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni, nego nas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje.

¹⁰ Ali će doći dan Gospodnji kao lupež noću, u koji će nebesa s hukom proći, a stihije će se od vatre raspasti a zemlja i dela što su na njoj izgoreće.

¹¹ Kad će se dakle ovo sve raskopati, kakvim treba vama biti u svetom življenju i pobožnosti,

¹² Čekajući i želeći da bude skorije dolazak Božijeg dana, kog će se radi nebesa spaliti i raskopati, i stihije od vatre rastopiti?

¹³ Ali čekamo po obećanju Njegovu novo nebo i novu zemlju, gde pravda živi.

¹⁴ Zato, ljubazni, čekajući ovo starajte se da vas On nađe čiste i prave u miru.

¹⁵ I trpljenje Gospoda našeg držite za spasenje; kao što vam i ljubazni naš brat Pavle po danoj mu premudrosti pisa.

¹⁶ Kao što govori o ovome i u svima svojim poslanicama, u kojima imaju neke stvari teške razumeti, koje nenaučeni i neutvrđeni izvrću, kao i ostala pisma, na svoju pogibao.

¹⁷ A vi, dakle, ljubazni, znajući napred, čuvajte se da prevarom bezakonika ne budete odvedeni s njima, i ne otpadnete od svoje tvrđe;

¹⁸ Nego napredujte u blagodati i u poznanju Gospoda našeg i spasa Isusa Hrista. Njemu slava i sad i u večna vremena. Amin.