¹ Zato da ostavimo početak Hristove nauke i da se damo na savršenstvo: da ne postavljamo opet temelja pokajanja od mrtvih dela, i vere u Boga,

² Nauke krštenja, i stavljanja ruku, i vaskrsenja mrtvih, i suda večnog.

³ I ovo ćemo učiniti ako Bog dopusti.

⁴ Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dar nebeski, postali zajedničari Duha Svetog,

⁵ I okusili dobru reč Božju, i silu onog sveta, i otpali,

⁶ Opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg.

⁷ Jer zemlja koja pije dažd što često na nju pada, i koja rađa povrće dobro onima koji je rade, prima blagoslov od Boga;

⁸ A koja iznosi trnje i čičak, nepotrebna je i kletve blizu, koja se najposle sažeže.

⁹ Ali od vas, ljubazni, nadamo se boljem i šta se drži spasenja, ako i govorimo tako.

¹⁰ Jer Bog nije nepravedan da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste u ime Njegovo, posluživši svetima i služeći.

¹¹ Ali želimo da svaki od vas pokaže to isto staranje da se nada održi tvrdo do samog kraja;

¹² Da ne budete lenivi, nego da se ugledate na one koji verom i trpljenjem dobijaju obećanja.

¹³ Jer kad Bog Avramu obeća, ne imajući ničim većim da se zakune, zakle se sobom,

¹⁴ Govoreći: Zaista blagosiljajući blagosloviću te, i umnožavajući umnožiću te.

¹⁵ I tako trpeći dugo, dobi obećanje.

¹⁶ Jer se ljudi većim kunu, i svakoj njihovoj svađi svršetak je zakletva za potvrđenje.

¹⁷ Zato i Bog kad htede naslednicima obećanja obilnije da pokaže tvrđu zaveta svog, učini posrednika kletvu:

¹⁸ Da bi u dvema nepokolebljivim stvarima, u kojima Bogu nije moguće slagati, imali jaku utehu mi koji smo pribegli da se uhvatimo za nadu koja nam je dana,

¹⁹ Koji imamo kao tvrd i pouzdan lenger duše, koji ulazi i za najdalje zavese,

²⁰ Gde Isus uđe napred za nas, postavši poglavar sveštenički doveka po redu Melhisedekovom.