¹ Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obećanje da se ulazi u pokoj Njegov, ne zakasni koji od vas.

² Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže čuvena reč, jer ne verovaše oni koji čuše.

³ Jer mi koji verovasmo ulazimo u pokoj, kao što reče: Zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u pokoj moj, ako su dela i bila gotova od postanja sveta.

⁴ Jer negde reče za sedmi dan ovako: i počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.

⁵ I na ovom mestu opet: Neće ući u pokoj moj.

⁶ Budući, pak, da neki imaju da uđu u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne uđoše za neposlušanje;

⁷ Opet odredi jedan dan, danas, govoreći u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca.

⁸ Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom.

⁹ Dakle je ostavljeno još počivanje narodu Božijem.

¹⁰ Jer koji uđe u pokoj Njegov, i on počiva od dela svojih, kao i Bog od svojih.

¹¹ Da se postaramo, dakle, ući u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.

¹² Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca.

¹³ I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onog kome govorimo.

¹⁴ Imajući, dakle, velikog Poglavara svešteničkog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijeg, da se držimo priznanja.

¹⁵ Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha.

¹⁶ Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.