¹ Zato, braćo sveta, zajedničari zvanja nebeskog, poznajte poslanika i vladiku, kog mi priznajemo, Isusa Hrista,

² Koji je veran Onome koji ga stvori, kao i Mojsije u svemu domu njegovom.

³ Jer Ovaj posta toliko dostojan veće časti od Mojsija, koliko veću od doma čast ima onaj koji ga je načinio.

⁴ Jer svaki dom treba neko da načini; a ko je sve stvorio ono je Bog.

⁵ I Mojsije dakle beše veran u svemu domu njegovom, kao sluga, za svedočanstvo onog što je trebalo da se govori.

⁶ Ali je Hristos kao sin u domu svom: kog smo dom mi, ako slobodu i slavu nade do kraja tvrdo održimo.

⁷ Zato, kao što govori Duh Sveti: Danas ako glas Njegov čujete,

⁸ Ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste u dane napasti u pustinji,

⁹ Gde me iskušaše očevi vaši, iskušaše me, i gledaše dela moja četrdeset godina.

¹⁰ Toga radi rasrdih se na taj rod, i rekoh: Jednako se metu u srcima, ali oni ne poznaše puteve moje;

¹¹ Zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u pokoj moj.

¹² Gledajte, braćo, da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga Živoga;

¹³ Nego se utešavajte svaki dan, dokle se danas govori, da koji od vas ne odrveni od prevare grehovne;

¹⁴ Jer postadosmo zajedničari Hristu, samo ako kako smo počeli u Njemu biti do kraja tvrdo održimo;

¹⁵ Dokle se govori: Danas, ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste.

¹⁶ Jer neki čuvši progneviše se, ali ne svi koji iziđoše iz Misira s Mojsijem.

¹⁷ A na koje mrzi četrdeset godina? Nije li na one koji sagrešiše, koji ostaviše kosti u pustinji?

¹⁸ A kojima se zakle da neće ući u pokoj Njegov, nego onima koji ne hteše da veruju?

¹⁹ I vidimo da ne mogoše ući za neverstvo.