¹ Bog koji je nekada mnogo puta i različitim načinom govorio očevima preko proroka, govori i nama u posledak dana ovih preko sina,

² Kog postavi naslednika svemu, kroz kog i svet stvori.

³ Koji budući sjajnost slave i obličje bića Njegovog, i noseći sve u reči sile svoje, učinivši sobom očišćenje greha naših, sede s desne strane prestola veličine na visini,

⁴ I toliko bolji posta od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi.

⁵ Jer kome od anđela reče kad: Sin moj ti si, ja te danas rodih? I opet: Ja ću Mu biti Otac, i On će mi biti Sin.

⁶ I opet uvodeći Prvorodnoga u svet govori: i da Mu se poklone svi anđeli Božiji.

⁷ Tako i anđelima govori: Koji čini anđele svoje duhove, i sluge svoje plamen ognjeni.

⁸ A sinu: Presto je Tvoj, Bože, va vek veka; palica je pravde palica carstva Tvog.

⁹ Omilela Ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti većma od drugova Tvojih.

¹⁰ I opet: Ti si, Gospode, u početku osnovao zemlju, i nebesa su dela ruku Tvojih:

¹¹ Ona će proći, a Ti ostaješ: i sva će ostareti kao haljina,

¹² I savićeš ih kao haljinu, i izmeniće se: a Ti si Onaj isti, i Tvojih godina neće nestati.

¹³ A kome od anđela reče kad: Sedi meni s desne strane dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?

¹⁴ Nisu li svi službeni duhovi koji su poslani na službu onima koji će naslediti spasenje?