¹ Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.

² Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite i držite zapovesti kao što vam predadoh.

³ Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos; a muž je glava ženi; a Bog je glava Hristu.

⁴ Svaki muž koji se s pokrivenom glavom moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju.

⁵ I svaka žena koje se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je svejedno kao da je obrijana.

⁶ Ako se, dakle, ne pokriva žena, neka se striže; ako li je ružno ženi strići se ili brijati se, neka se pokriva.

⁷ Ali muž da ne pokriva glavu, jer je obličje i slava Božija; a žena je slava muževlja.

⁸ Jer nije muž od žene nego žena od muža.

⁹ Jer muž nije sazdan žene radi nego žena muža radi.

¹⁰ Zato žena treba da ima vlast na glavi, anđela radi.

¹¹ Ali niti je muž bez žene ni žena bez muža u Gospodu.

¹² Jer kako je žena od muža, tako je i muž iz žene; a sve je od Boga.

¹³ Sami među sobom sudite je li lepo da se žena gologlava moli Bogu?

¹⁴ Ili ne uči li vas i sama priroda da je mužu sramota ako gaji dugačku kosu;

¹⁵ A ženi je slava ako gaji dugačku kosu? Jer joj je kosa dana mesto pokrivala.

¹⁶ Ako li je ko svadljiv, mi takav običaj nemamo, niti crkve Božije.

¹⁷ Ali ovo zapovedajući ne hvalim da se ne na bolje nego na gore sabirate.

¹⁸ Prvo dakle kad se sabirate u crkvu, čujem da imaju raspre među vama, i nešto verujem od ovog.

¹⁹ Jer treba i jeresi da budu među vama, da se pokažu pošteni koji su među vama.

²⁰ A kad se skupite na jedno mesto, ne jede se večera Gospodnja.

²¹ Jer svaki svoju večeru uzme najpre i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija.

²² Eda li dakle nemate kuća da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta ću vam reći? Hoću li vas pohvaliti za to? Neću.

²³ Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.

²⁴ I zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.

²⁵ Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.

²⁶ Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.

²⁷ Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.

²⁸ Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije;

²⁹ Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg.

³⁰ Zato su među vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju.

³¹ Jer kad bismo sebe rasuđivali, ne bismo osuđeni bili.

³² Ali kad smo suđeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svetom.

³³ Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugog.

³⁴ Ako li je ko gladan, neka jede kod kuće, da se na greh ne sastajete. A za ostalo urediću kad dođem.