¹ Molim vas, dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo.

² I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija.

³ Jer kroz blagodat koja je meni data kažem svakome koji je među vama da ne mislite za sebe više nego što valja misliti; nego da mislite u smernosti kao što je kome Bog udelio meru vere.

⁴ Jer kao u jednom telu što imamo mnoge ude a udi svi nemaju jedan posao,

⁵ Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugom.

⁶ A imamo različite darove po blagodati koja nam je dana: ako proroštvo, neka bude po meri vere;

⁷ Ako li službu, neka služi; ako je učitelj, neka uči;

⁸ Ako je tešitelj, neka teši; koji daje neka daje prosto; koji upravlja neka se brine; koji čini milost neka čini s dobrom voljom.

⁹ Ljubav da ne bude lažna. Mrzeći na zlo držite se dobra.

¹⁰ Bratskom ljubavi budite jedan k drugom ljubazni. Čašću jedan drugog većeg činite.

¹¹ Ne budite u poslu leni; budite ognjeni u duhu, služite Gospodu.

¹² Nadanjem veselite se, u nevolji trpite, u molitvi budite jednako.

¹³ Delite potrebe sa svetima; primajte rado putnike.

¹⁴ Blagosiljajte one koji vas gone: blagosiljajte, a ne kunite.

¹⁵ Radujte se s radosnima, i plačite s plačnima.

¹⁶ Budite jedne misli među sobom. Ne mislite o visokim stvarima, nego se držite niskih. Ne mislite za sebe da ste mudri.

¹⁷ A nikome ne vraćajte zla za zlo; promišljajte o tome šta je dobro pred svim ljudima.

¹⁸ Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima.

¹⁹ Ne osvećujte se za sebe, ljubazni, nego podajte mesto gnevu, jer stoji napisano: Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod.

²⁰ Ako je, dakle, gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer čineći to ugljevlje ognjeno skupljaš na glavu njegovu.

²¹ Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim.