¹ Šta ćemo dakle reći za Avraama, oca svog, da je po telu našao?

² Jer ako se Avraam delima opravda, ima hvalu, ali ne u Boga.

³ Jer šta govori pismo? Verova Avraam Bogu, i primi mu se u pravdu.

⁴ A onome koji radi ne broji se plata po milosti nego po dugu.

⁵ A onome koji ne radi, a veruje Onog koji pravda bezbožnika, prima se vera njegova u pravdu.

⁶ Kao što i David govori da je blago čoveku kome Bog prima pravdu bez dela zakona:

⁷ Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše.

⁸ Blago čoveku kome Gospod ne prima greha.

⁹ Ovo, dakle, blaženstvo ili je u obrezanju ili u neobrezanju? Jer govorimo da se Avraamu primi vera u pravdu.

¹⁰ Kako mu se, dakle, primi? Ili kad je bio u obrezanju ili neobrezanju? Ne u obrezanju nego u neobrezanju.

¹¹ I primi znak obrezanja kao pečat pravde vere koju imaše u neobrezanju, da bi bio otac svih koji veruju u neobrezanju; da se i njima primi u pravdu;

¹² I da bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode stopama vere koja beše u neobrezanju oca našeg Avraama.

¹³ Jer obećanje Avraamu ili semenu njegovom da bude naslednik svetu ne bi zakonom nego pravdom vere.

¹⁴ Jer ako su naslednici oni koji su od zakona, propade vera, i pokvari se obećanje.

¹⁵ Jer zakon gradi gnev; jer gde nema zakona nema ni prestupa.

¹⁶ Zato od vere da bude po milosti da obećanje tvrdo ostane svemu semenu, ne samo koji je od zakona nego i koji je od vere Avraama, koji je otac svima nama,

¹⁷ (Kao što stoji napisano: Postavih te oca mnogim narodima) pred Bogom kome verova, koji oživljuje mrtve, i zove ono što nije kao ono što jeste:

¹⁸ On verova na nadu kad se nije bilo ničemu nadati da će on biti otac mnogim narodima, kao što mu beše rečeno: Tako će biti seme tvoje.

¹⁹ I ne oslabivši verom ne pogleda ni na svoje već umoreno telo, jer mu beše negde oko sto godina, ni na mrtvost Sarine materice.

²⁰ I za obećanje Božije ne posumnja se neverovanjem, nego ojača u veri, i dade slavu Bogu.

²¹ I znaše jamačno da šta obeća kadar je i da učini.

²² Zato se i primi njemu u pravdu.

²³ Ali nije pisano za njega jednog samo da mu se primi,

²⁴ Nego i za nas, kojima će se primiti ako verujemo Onog koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda našeg iz mrtvih,

²⁵ Koji se predade za grehe naše, i ustade za opravdanje naše.