¹ Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevanđelje Božije,

² Koje Bog unapred obeća preko proroka svojih u svetim pismima

³ O sinu svom, koji je po telu rođen od semena Davidovog,

⁴ A posvedočen silno za Sina Božijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem,

⁵ Preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznabošce veri imena Njegovog;

⁶ Među kojima ste i vi pozvani Isusu Hristu,

⁷ Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.

⁸ Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas što se vera vaša glasi po svemu svetu.

⁹ Jer mi je svedok Bog, kome služim duhom svojim u jevanđelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka,

¹⁰ Moleći se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Božija volja pomogla da dođem k vama;

¹¹ Jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vaše utvrđenje,

¹² To jest, da se s vama utešim verom opštom, i vašom i mojom.

¹³ Ali vam neću zatajiti, braćo, da sam mnogo puta hteo da vam dođem, pa bih zadržan dosle, da i među vama imam kakav plod, kao i među ostalim neznabošcima.

¹⁴ Dužan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima.

¹⁵ Zato, od moje strane, gotov sam i vama u Rimu propovedati jevanđelje.

¹⁶ Jer se ne stidim jevanđelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.

¹⁷ Jer se u Njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik će od vere živ biti.

¹⁸ Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi.

¹⁹ Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio;

²⁰ Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.

²¹ Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo.

²² Kad se građahu mudri, poludeše,

²³ I pretvoriše slavu večnog Boga u obličje smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova.

²⁴ Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se pogane telesa njihova među njima samima;

²⁵ Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin.

²⁶ Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno.

²⁷ Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi.

²⁸ I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da čine šta ne valja,

²⁹ Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svađe lukavstva, zloćudnosti;

³⁰ Šaptači, opadači, bogomrsci, siledžije, hvališe, ponositi, izmišljači zala, nepokorni roditeljima,

³¹ Nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi.

³² A neki pravdu Božiju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine.