¹ A Agripa reče Pavlu: Dopušta ti se da govoriš sam za se. Onda Pavle pruživši ruku odgovaraše:

² Za sreću svoju držim, care Agripa, što se danas pred tobom odgovaram za sve što me potvoraju Jevreji,

³ A najviše što znam da ti poznaješ sve jevrejske običaje i prepiranja. Zato te molim da me poslušaš milostivo.

⁴ Moje dakle življenje od mladosti, koje je isprva bilo među narodom mojim u Jerusalimu, znadu svi Jevreji.

⁵ Kako me znadu isprva, ako hoće posvedočiti, da po poznatoj jeresi naše vere živeh farisejski.

⁶ I sad stojim pred sudom za nadanje obećanja koje Bog obreče očevima našim,

⁷ Kome se svi dvanaest kolena naših jednako dan i noć služeći nadaju da će doći. Za ovo nadanje optužen sam, care Agripa, od Jevreja.

⁸ Šta? Zar vi mislite da se ne može verovati da Bog mrtve podiže?

⁹ Tako i ja mišljah da mi valja mnoga zla činiti protiv imena Isusa Nazarećanina,

¹⁰ Kao što i učinih u Jerusalimu; i mnoge od svetih ja zatvarah u tamnice, primivši vlast od glavara svešteničkih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud.

¹¹ I po svim zbornicama mučeći ih često, nagonjah da hule na Isusa; i odviše mrzeći na njih gonjah ih tja i do tuđih gradova.

¹² Za koje idući u Damask s vlašću i zapovešću od glavara svešteničkih,

¹³ U podne, care, videh na putu s neba svetlost veću od sijanja sunčanog, koja obasja mene i one što iđahu sa mnom.

¹⁴ A kad mi svi padosmo na zemlju, čuh glas gde govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: Savle! Savle! Zašto me goniš? Teško ti je protivu bodila praćati se.

¹⁵ A ja rekoh: Ko si Ti, Gospode? A On reče: Ja sam Isus, kog ti goniš;

¹⁶ Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se zato javih da te učinim slugom i svedokom ovome što si video i što ću ti pokazati,

¹⁷ Izbavljajući te od naroda jevrejskog i od neznabožaca, kojima ću te poslati,

¹⁸ Da im otvoriš oči da se obrate od tame k videlu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oproštenje greha i dostojanje među osvećenima verom mojom.

¹⁹ Zato, care Agripa! Ne bih nepokoran nebeskoj utvari;

²⁰ Nego najpre onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, potom i po svoj zemlji jevrejskoj, i neznabošcima propovedah da se pokaju, i da se obrate k Bogu čineći dela dostojna pokajanja.

²¹ Zato me Jevreji uhvatiše u crkvi i hteše da me raskinu.

²² Ali dobivši pomoć Božju stojim do samog ovog dana, i svedočim i malom i velikom, ne kazujući ništa osim što proroci kazaše da će biti, i Mojsije:

²³ Da će Hristos postradati, i da će biti prvi iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo narodu jevrejskom i neznabošcima.

²⁴ A kad on ovo odgovaraše, reče Fist velikim glasom: Zar luduješ, Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti.

²⁵ A on reče: Ne ludujem, čestiti Fiste, nego reči istine i razuma kazujem.

²⁶ Jer za ovo zna car, kome i govorim slobodno; jer ne verujem da mu je šta od ovog nepoznato; jer ovo nije bilo u uglu.

²⁷ Veruješ li, care Agripa, prorocima? Znam da veruješ.

²⁸ A Agripa reče Pavlu: Još malo pa ćeš me nagovoriti da budem hrišćanin.

²⁹ A Pavle reče: Molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me slušaju danas bili takvi kao i ja što sam, osim okova ovih.

³⁰ I kad on ovo reče, usta car i sudija i Vernikija, i koji seđahu s njima,

³¹ I otišavši razgovarahu se među sobom govoreći: Ovaj čovek nije učinio ništa što zaslužuje smrt ili okove.

³² A Agripa reče Fistu: Ovaj čovek mogaše biti pušten da ne reče da hoće k ćesaru. I tako sudija namisli da ga pošalje k ćesaru.