¹ A Fist onda primivši vlast posle tri dana iziđe iz Ćesarije u Jerusalim.

² Onda glavari sveštenički i starešine jevrejske tužiše mu se na Pavla, i moljahu ga,

³ Ištući milosti protiv njega, da ga pošalje u Jerusalim; i naređivahu zasedu da ga ubiju na putu.

⁴ A Fist odgovori da se Pavle čuva u Ćesariji, a i on će sam skoro onamo da ide:

⁵ Koji dakle mogu od vas, reče, neka idu sa mnom, i ako ima kakva krivica na tom čoveku neka ga tuže.

⁶ A pošto bi u njih ne više od deset dana, siđe u Ćesariju, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedi da dovedu Pavla.

⁷ A kad ga dovedoše, stadoše unaokolo Jevreji koji behu došli iz Jerusalima, i mnoge teške krivice iznošahu na Pavla, kojih ne mogahu posvedočiti,

⁸ Kad se on odgovaraše: Niti zakonu jevrejskom, ni crkvi, ni ćesaru šta sagreših.

⁹ Ali Fist, hoteći Jevrejima učiniti na volju, odgovori Pavlu i reče: Hoćeš da ideš gore u Jerusalim i onde da ti sudim za to?

¹⁰ A Pavle reče: Ja stojim na sudu ćesarevom, ovde treba da mi se sudi: Jevrejima ništa nisam skrivio, kao što i ti najbolje znaš.

¹¹ Ako li sam skrivio, ili učinio šta što zaslužuje smrt, ne marim umreti; ako li pak ništa nema na meni šta ovi na mene potvoraju, niko me ne može njima predati. Ćesaru idem.

¹² Tada Fist, pogovorivši sa savetnicima, odgovori: Ćesaru reče da hoćeš: ćesaru ćeš poći.

¹³ A pošto prođe nekoliko dana, Agripa car i Vernikija siđoše u Ćesariju da pohode Fista.

¹⁴ I budući da onde mnogo dana ostaše, kaza Fist caru za Pavla govoreći: Čoveka jednog ostavio je Filiks u tamnici,

¹⁵ Za kog, kad ja bijah u Jerusalimu, iziđoše preda me glavari sveštenički i starešine jevrejske moleći da ga osudim.

¹⁶ Ja im odgovorih da nije običaj u Rimljana da se pre pokloni kakav čovek na smrt dok se optuženi ne suoči s onima koji ga tuže, i ne primi mesto da odgovara za svoju krivicu.

¹⁷ A kad se oni ovde sastaše, nikakvog odlaganja ne učinih, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedih da dovedu čoveka.

¹⁸ A oko njega stavši suparnici ni jedne krivice koje ja mišljah ne iznesoše.

¹⁹ Nego imahu protiv njega nekakva pitanja o svom sujeverju, i o nekakvom Isusu, koji je umro pa Pavle govoraše da je živ.

²⁰ A ja ne znajući u ovom poslu šta ću činiti, rekoh bi li hteo ići u Jerusalim i onamo da mu se sudi za ovo.

²¹ A kad Pavle reče da ga čuvamo do suda Avgustovog, zapovedih da ga čuvaju dokle ga pošaljem k ćesaru.

²² A Agripa reče Fistu: i ja bih rad čuti tog čoveka. A on reče: Sutra ćeš ga čuti.

²³ Sutradan pak, kad Agripa i Vernikija dođoše s velikim ponosom, i uđoše u sudnicu s vojvodama i sa starešinama onog grada, i kad zapovedi Fist, dovedoše Pavla.

²⁴ I reče Fist: Agripa care! I svi koji ste s nama! Vidite ovog za kog mi sve mnoštvo Jevreja dosađivaše i u Jerusalimu i ovde, vičući da ne valja da on više živi.

²⁵ A ja doznavši da on ništa nije učinio što zaslužuje smrt, a i on sam reče da će da ide k svetlom ćesaru, namislih da ga pošaljem,

²⁶ Za kog nemam šta upravo pisati gospodaru. Zato ga i dovedoh pred vas, a osobito preda te, Agripa care, da bih, pošto bude ispitivanje, imao šta pisati.

²⁷ Jer mi se čini ludo sužnja poslati, a krivice njegove ne javiti.