¹ A pošto se utiša buna, dozva Pavle učenike, i utešivši ih oprosti se s njima, i iziđe da ide u Makedoniju.

² I prošavši one zemlje, i svetovavši ih mnogim rečima, dođe u Grčku.

³ Poživevši pak onamo tri meseca stadoše mu Jevreji raditi o glavi kad htede da se odveze u Siriju, i namisli da se vrati preko Makedonije.

⁴ I pođe s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Aristarh i Sekund iz Soluna, i Gaj iz Derve i Timotije, i Tihik i Trofim iz Azije.

⁵ Ovi otišavši napred čekahu nas u Troadi.

⁶ A mi se odvezosmo posle dana presnih hlebova iz Filibe, i dođosmo k njima u Troadu za pet dana, i onde ostasmo sedam dana.

⁷ A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da pođe, i proteže besedu do ponoći.

⁸ I behu mnoge sveće gore u sobi gde se bejasmo sabrali.

⁹ A seđaše na prozoru jedno momče, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdog sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dole s trećeg poda, i digoše ga mrtva.

¹⁰ A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga reče: Ne bunite se, jer je duša njegova u njemu.

¹¹ Onda iziđe gore, i prelomivši hleb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide.

¹² A momče dovedoše živo, i utešiše se ne malo.

¹³ A mi došavši u lađu odvezosmo se u As, i odande htesmo da uzmemo Pavla; jer tako beše zapovedio, hoteći sam da ide pešice.

¹⁴ A kad se sasta s nama u Asu, uzesmo ga, i dođosmo u Mitilinu.

¹⁵ I odande odvezavši se dođosmo sutradan prema Hiju; a drugi dan odvezosmo se u sam, i noćismo u Trigiliju; i sutradan dođosmo u Milit.

¹⁶ Jer Pavle namisli da prođemo mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hićaše, ako bude moguće, da bude o Trojičinu dne u Jerusalimu.

¹⁷ Ali iz Milita posla u Efes i dozva starešine crkvene.

¹⁸ I kad dođoše k njemu, reče im: Vi znate od prvog dana kad dođoh u Aziju kako s vama jednako bih

¹⁹ Služeći Gospodu sa svakom poniznosti i mnogim suzama i napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi rađahu o glavi;

²⁰ Kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kažem i da vas naučim pred narodom i po kućama,

²¹ Svedočeći i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našeg Isusa Hrista.

²² I sad evo ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemu dogoditi;

²³ Osim da Duh Sveti po svim gradovima svedoči, govoreći da me okovi i nevolje čekaju.

²⁴ Ali se nizašta ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim tečenje svoje s radošću i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvedočim jevanđelje blagodati Božje.

²⁵ I evo sad znam da više nećete videti moje lice, vi svi po kojima prolazih propovedajući carstvo Božje.

²⁶ Zato vam svedočim u današnji dan da sam ja čist od krvi sviju;

²⁷ Jer ne izostavih da pokažem volju Božju.

²⁸ Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom;

²⁹ Jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada;

³⁰ I između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom.

³¹ Zato gledajte i opominjite se da tri godine dan i noć ne prestajah učeći sa suzama svakog od vas.

³² I sad vas, braćo, predajem Bogu i reči blagodati Njegove, koji može nazidati i dati vam nasledstvo među svima osvećenima.

³³ Srebra, ili zlata, ili ruha ni u jednog ne zaiskah.

³⁴ Sami znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje.

³⁵ Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima, i opominjati se reči Gospoda Isusa koju On reče: Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.

³⁶ I ovo rekavši kleče na kolena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu.

³⁷ A sviju stade veliki plač i zagrlivši Pavla celivahu ga,

³⁸ Žalosni najviše za reč koju reče da više neće videti lice njegovo; i otpratiše ga u lađu.