¹ A potom se odluči Pavle od Atine i dođe u Korint,

² I nađe jednog Jevrejina, po imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji beše skoro došao iz Talijanske sa ženom svojom Priskilom (jer beše zapovedio Klaudije da svi Jevreji idu iz Rima), i dođe k njima.

³ I budući da beše onog istog zanata, osta kod njih i rađaše, jer behu ćilimarskog zanata.

⁴ A prepiraše se u zbornicama svake subote, i nadgovaraše Jevreje i Grke.

⁵ I kad siđoše iz Makedonije Sila i Timotije, navali Duh Sveti na Pavla da svedoči Jevrejima da je Isus Hristos.

⁶ A kad se oni protivljahu i huljahu, otrese haljine svoje i reče im: Krv vaša na vaše glave; ja sam čist, od sad idem u neznabošce.

⁷ I otišavši odande dođe u kuću nekoga po imenu Justa, koji poštovaše Boga, i kog kuća beše kraj zbornice.

⁸ A Krisp, starešina zbornički, verova Gospoda sa svim domom svojim; i od Korinćana mnogi koji slušahu verovaše i krstiše se.

⁹ A Gospod reče Pavlu noću u utvari: Ne boj se, nego govori, i da ne ućutiš;

¹⁰ Jer sam ja s tobom, i niko se neće usuditi da ti šta učini; jer ja imam veliki narod u ovom gradu.

¹¹ I on sedi onde godinu i šest meseci učeći ih reči Božjoj

¹² A kad beše Galion namesnik u Ahaji, napadoše Jevreji jednodušno na Pavla i dovedoše ga na sud

¹³ Govoreći: Ovaj nagovara ljude da poštuju Boga protiv zakona.

¹⁴ A kad Pavle htede da otvori usta, reče Galion Jevrejima: Da je kakva nepravda bila ili zlo delo, po dužnosti poslušao bih vas, o Jevreji!

¹⁵ Ali kad su prepiranja za reči i za imena i za zakon vaš, gledajte sami; jer ja sudija tome neću da budem.

¹⁶ I izagna ih iz sudnice.

¹⁷ Onda svi Grci uhvatiše Sostena, starešinu zborničkog, i biše ga pred sudnicom; i Galion nije ništa za to mario.

¹⁸ A Pavle osta još pozadugo, i oprostivši se s braćom otplovi u Siriju i s njime Priskila i Akila, i ostriže glavu u Kenhreji, jer se beše zavetovao.

¹⁹ I dođe u Efes; i njih ostavi onde, a on uđe u zbornicu, i prepiraše se s Jevrejima.

²⁰ A kad ga oni moliše da ostane kod njih više vremena, ne htede,

²¹ Nego se oprosti s njima govoreći: Valja mi, makar kako bilo, ovaj praznik što ide provesti u Jerusalimu; nego, ako Bog htedbude, vratiću se opet k vama. I odveze se iz Efesa; a Akila i Priskila ostaše u Efesu.

²² I došavši u Ćesariju, iziđe i pozdravi se s crkvom, i siđe u Antiohiju.

²³ I provedavši nekoliko vremena iziđe i prođe redom galatijsku zemlju i Frigiju utvrđujući sve učenike.

²⁴ A dođe u Efes jedan Jevrejin, po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije, čovek rečit i silan u knjigama.

²⁵ Ovaj beše upućen na put Gospodnji, i goreći duhom, govoraše i učaše pravo o Gospodu, a znaše samo krštenje Jovanovo.

²⁶ I ovaj poče slobodno propovedati po zbornicama. A kad ga čuše Akila i Priskila, primiše ga i još mu bolje pokazaše put Gospodnji.

²⁷ A kad on htede da pređe u Ahaju, poslaše braća unapred i pisaše učenicima da ga prime. I on došavši onamo pomože mnogo onima koji verovahu blagodaću;

²⁸ Jer zdravo nadvlađivaše Jevreje jednako pred narodom dokazujući iz pisma da je Isus Hristos.