¹ U Ikoniji pak dogodi se da oni zajedno uđoše o zbornicu jevrejsku, i govorahu tako da verova veliko mnoštvo Jevreja i Grka.

² A Jevreji koji ne verovahu podbuniše i razdražiše duše neznabožaca na braću.

³ Ali oni ostaše dosta vremena govoreći slobodno u Gospodu koji svedočaše reč blagodati svoje i davaše te se tvorahu znaci i čudesa rukama njihovim.

⁴ A mnoštvo gradsko razdeli se, i jedni behu s Jevrejima, a jedni s apostolima.

⁵ A kad navališe i neznabošci i Jevreji sa svojim poglavarima da im dosade i kamenjem da ih pobiju,

⁶ Oni doznavši pobegoše u gradove likaonske, u Listru i u Dervu i u okolinu njihovu.

⁷ I onamo propovedahu jevanđelje.

⁸ I jedan čovek u Listri seđaše nemoćan u nogama, i beše hrom od utrobe matare svoje, i ne beše nikad hodio.

⁹ Ovaj slušaše Pavla gde govori. Pavle pogledavši na nj i videvši da veruje da će ozdraviti,

¹⁰ Reče velikim glasom: Tebi govorim u ime Gospoda Isusa Hrista, ustani na svoje noge upravo. I skoči, i hođaše.

¹¹ A kad vide narod šta učini Pavle, podigoše glas svoj govoreći likaonski: Bogovi načiniše se kao ljudi, i siđoše k nama.

¹² I nazivahu Varnavu Jupiterom, a Pavla Merkurijem, jer on upravljaše rečju.

¹³ A sveštenik Jupitera koji beše pred gradom njihovim dovede junce, i donese vence pred vrata, i s narodom htede da prinosi žrtvu.

¹⁴ A kad čuše apostoli, Varnava i Pavle, razdreše haljine svoje, i skočiše među narod vičući i govoreći:

¹⁵ Ljudi! Šta to činite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovedamo jevanđelje da se od ovih lažnih stvari obratite k Bogu Živom, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima;

¹⁶ Koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima:

¹⁷ I opet ne ostavi sebe neposvedočenog, čineći dobro, dajući nam s neba dažd i godine rodne, puneći srca naša jelom i veseljem.

¹⁸ I ovo govoreći jedva ustaviše narod da im ne prinose žrtve, nego da ide svaki svojoj kući. A dok oni življahu onde i učahu,

¹⁹ Dođoše iz Antiohije i iz Ikonije nekakvi Jevreji, i kad se oni prepirahu slobodno, podgovoriše narod da ih odustanu, govoreći da ništa pravo ne govore, nego sve lažu. I podgovorivši narod zasuše Pavla kamenjem i izvukoše ga iz grada misleći da je mrtav.

²⁰ A kad ga opkoliše učenici njegovi, ustade i uđe u grad, i sutradan iziđe s Varnavom u Dervu.

²¹ I propovedivši jevanđelje gradu onom i naučivši mnoge vratiše se u Listru i Ikoniju i Antiohiju.

²² Utvrđujući duše učenika i savetujući ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja ući u carstvo Božje.

²³ I postavivši im starešine po svim crkvama, i pomolivši se Bogu s postom, predadoše ih Gospodu koga verovaše.

²⁴ I prošavši Pisidiju dođoše u Pamfiliju.

²⁵ I govorivši reč Gospodnju u Perzi siđoše u Ataliju.

²⁶ I odande otploviše u Antiohiju, odakle behu predani blagodati Božjoj na delo koje svršiše.

²⁷ A kad dođoše i sabraše crkvu, kazaše sve šta učini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere.

²⁸ I ostaše onde ne malo vremena s učenicima.